Situacija u Libiji se zaoštrava nakon što je Turska najavila da će vojno podupreti vladu u Tripoliju (GNA), priznatu od UN, u sukobu sa snagama Kalifa Haftara (LNA), koji kontroliše istok zemlje i uživa podršku Egipta, Rusije, Francuske i još nekoliko zemalja.
Geopolitički rašomon u istočnom Sredozemlju je prethodno dodatno zakomplikovao sporazum Turske i Libije o pomorskoj granici, što je izazvalo burnu reakciju Grčke, Kipra i Egipta, te s tim u vezi spor o istraživanju i eksploataciji bogatih nalazišta gasa u toj oblasti.
Nakon što je u prošli četvrtak general Kalifa Haftar pokrenuo novu ofanzivu najavljujući "odlučujuću bitku" ka Tripoliju, u ratu koji traje osam meseci, turski predsednik Redžep Tajip Erdoan je tokom susreta za vikend sa libijskim premijerom Fajezom al-Saradžom obećao oružanu pomoć njegovoj vladi.
Tome je prethodio sporazum dve zemlje o vojnoj saradnji koji omogućava Turskoj slanje snaga za brzu intervenciju u Libiju, kao i pojačanu obaveštajnu saradnju.
Dosadašnja pomoć je bila ograničena na slanje dronova i oružja. Haftarova avijacija, koju podržavaju Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati, već u nekoliko navrata je bombardovala libijski primorski grad Misratu kao upozorenje Ankari da ne šalje trupe i dodatno naoružanje.
Razmeštanje turskih kopnenih trupa u Libiji svakako bi dovelo do dalje eskalacije sukoba, jer bi u tom slučaju i Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati mogli da se, osim slanja naoružanja Haftaru, neposrednije angažuju.
Ujedinjene nacije su saopštile da vlasti u Ankari i Dubaiju krše embargo svetske organizacije o slanju oružja u Libiju, ali je Turska očito odlučna da ne dozvoli pad Tripolija u ruke Haftarovih snaga, ocenjuje britanski “Gardijan” (The Guardian).
Međusobne optužbe zaraćenih strana
General Haftar tvrdi da ulaskom u Tripoli ukloni “islamske teroriste” koji tamo vladaju. Njegovi oponenti pak naglašavaju da je on “gospodar rata” koji uništava svaku mogućnost uspostavljanja demokratije u zemlji.
Ministar unutrašnjih poslova GNA vlade Fati Bašaga je izjavio da su njene snage u stanju da “odbace svaki napad pučističkog lidera Haftara”.
Haftar je pokrenuo ofanzivu u aprilu stigavši do predgrađa Tripolija gde su njegove trupe zaustavljene.
Libija se suočava sa opasnošću od novog talasa sveopšteg nasilja koje potresa ovu zemlju od 2011. godine, u kome je svrgnut kasnije ubijeni dugogodišnji vođa Moamer Gadafi.
U haosu koji je usledio nakon njegove smrti, zemlja je podeljena, sa slabom administracijom u Tripoliju koju podržavaju UN i suparničkom vladom na istoku koju vodi general Haftar.
Složena mreža savezništava
Situaciju dodatno komplikuje mešanje zemalja regije, ali i sa strane. Tako Vladu u Tripoliju podržavaju Turska, Katar, Italija i priznata je od Ujedinjenih nacija. Istovremeno, iza Haftara stoje Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Rusija i Francuska iz različitih razloga.
Za situaciju u Libiji je veoma zainteresovan susedni Egipat jer je proglasio terorističkom organizacijom ogranak “Muslimanske braće”, koji podržava vlasti u Tripoliju.
I stranka Zakona i razvoja turskog predsednika Erdoana je izdanak “Muslimanske braće”, koja su decenijama bila zabranjena u Egiptu, ali su došli na vlast nakon “Arapskog proleća” 2011, da bi šefa države iz njihovih redova Mohameda Morsija zbacio general Abdel Fatah el Sisi.
On je rekao da “smo u stanju da intervenišemo (u Libiji) ali nismo”. Međutim, kako ističu eksperti UN-a, Egipat je u prošlosti izvodio vazdušne udare i slao materijalnu pomoć Haftaru koji, kako navodi AP, oponaša Sisijev stil vladanja.
Sisi je istakao da na njegovu zemlju negativno utiče situacija u Libiji najavljujući u narednim mesecima sveobuhvatno političko rešenje kojim bi se saseklo “terorističko žarište iz koga se šalju militanti i oružje u susedne zemlje (Libije), uključujući Egipat”.
Osim zemalja regije, u sukob je uključena i Rusija koja je, kako tvrdi Vlada u Tripoliju, poslala između 600 i 800 plaćenika preko privatne kompanije Vagner, što u Moskvi negiraju.
Premijer Saradž se na konferenciji o bezbednosti u Dohi sreo se sa uticajnim republikanskim senatorom Lindzijem Grejemom (Lindsey Graham), koji se smatra bliskim predsedniku SAD Donaldu Trampu, upozoravajući na rusku intervenciju.
I Erdoan, bez obzira na sve bliskije veze Ankare i Moskve, takođe je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da povuče trupe iz Libije.
Gas u pozadini
Osim vojnog, Turska i Vlada u Tripoliju su potpisale sporazum o utvrđivanju pomorske granice, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo pre svega Grčke, jer pomenuta linija razgraničenja prolazi blizu njenog ostrva Krit.
Ovaj sporazum omogućava Turskoj pristup ekonomskoj zoni širom Sredozemlja uprkos protivljenju Grčke, Kipra i Egipta, koje su geografski između Turske i Libije. Sve tri zemlje osudile su sporazum, ističući da se njime flagrantno krši međunarodno pravo, a Grčka je proterala iz Atine libijskog ambasadora.
Deo pomenutog dogovora Turske i Vlade u Tripoliju su i prava istraživanja i vađenja gasa u istočnom Mediteranu, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo Grčke, jer su time blokirana njena nastojanja da eksploatiše ovaj energent u blizini Krita.
Potez Ankare je kritikovala i Evropska unija. Turska je pak uzvratila da Brisel nema pravo da proglasi njen sporazum sa Libijom nelegalnim.
Potez Ankare je skopčan sa rizikom od stvaranja antiturske koalicije koju bi činili Grčka, Kipar, Egipat, Izrael, Jordan i Italija koje čine Gasni forum istočnog Mediterana.
Reč je o energetskom partnerstvu, ali koje ima i vojnu komponentu, iz kojeg je Turska isključena. Rezerve gasa u ovom regionu se procenjuju na 122 hiljade milijardi kubnih metara.
Facebook Forum