„Primarni cilj izložbe je mapiranje različitih formi angažmana od devedestih do danas, kroz koje su u polju umetnosti adresirani društveni, kulturni, politički i pravni problemi stvoreni ovim veoma složenim i traumatičnim migracionim procesima, dok je dokumentarno-istoriografski pristup stavljen u drugi plan. Osim umetničkih pozicija, u izložbu su uključene pojedine inicijative i organizacije iz sfere aktivizma i civilnog sektora, ali prevashodno one koje u svoj rad uključuju saradnju sa savremenim umetnicima/umetnicama, ili koje su pokretali umetnici/pokretale umetnice“, ističu kustoskinje izložbe Simona Ognjanović i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije, i dodaju:
„U izložbu je uvedena i paralelna narativna linija, koja će moći da se prati kroz izbor dokumenta poput zakona, političkih sporazuma i nacionalnih strategija, koji su dominantno definisali statuse ljudi pogođenih migracionim kretanjima. Cilj ovakve strukture izlaganja je da delimično osvetli i širi kontekst u kome nastaju ili na koji referišu umetnički radovi i inicijative.“ Publika će sadržaj izložbe otkrivati krećući se u prostoru kroz mrežu pojmova, odnosno „rečnik migracija“, koji će im pružiti aparat za čitanje i tumačenje izložbe.
„Rečnik predstavlja alternativu dominatnim diskursima kroz koje se u domenu zakona, javnih politika i u akademskoj sferi deluje i misli o ovim problemima. On otvara pitanja dometa i uloge umetnosti, aktivizma, civilnog sektora ali i javnih institucija, u rekonstrukciji prošlosti i preoblikovanju opštih mesta koja dominiraju javnom sferom“, objašnjavaju autorke izložbe. Pomenuti „rečnik” nastao je saradnjom kustoskinja i učesnika/učesnicaca izložbe, a čine ga sledeći pojmovi, sintagme i idiomi: adresa, bespravna nužnost, čišćenje, čovek, dostojanstvo/solidarnost/internacionalizam, hrabrost i/ili kukavičluk, inventar, izbrisani, jugoslovenstvo, karta u jednom pravcu, kofer, kompjutersko čišćenje/uzaludna nada, kuća ili dom, mesto, nelagodnost, drugi, plan, predmet, prijatelji, ruke, rupe, sigurna zemlja, slobodna privremena teritorija, transfer, tuga, ustanak, zakon, zemlja/teritorija, žudnja za životom.
Na izložbi „Devedesete: Rečnik migracija“ učestvuju Asocijacija „Apsolutno“, Aleksandrija Ajduković, Dejan Dimitrijević/Nebojša Šerić Shoba, Dušica Dražić, Dionis Eskorsa (Dionis Escorsa), Jusuf Hadžifejzović, „Kiosk – platforma za savremenu umetnost”, Milena Maksimović, Goranka Matić, Kolektiv „Migrative Art“, Ana Miljanić/Centar za kulturnu dekontaminaciju, Milorad Mladenović, Ivana Momčilović/Loran Vanson (Lorent Wanson), Tanja Ostojić, Vesna Pavlović, Nikola Radić Lucati, Vladimir Radojičić, Vahida Ramujkić, Rena Redle (Rena Rädle) i Vladan Jeremić, Balint Sombati (Bálint Szombathy), Škart, Čedomir Vasić, Grupa 484, udruženje „Kardan – kultura sećanja“, Vojvođanski građanski centar, Združena akcija – „Krov nad glavom” i Žene u crnom.
Tokom izložbe „Devedesete: Rečnik migracija“ biće organizovan i prateći program u vidu stručnih vođenja autorki i pojedinih učesnika/učesnica kroz izložbu, tribina, umetničkih događaja i zimskih škola za srednjoškolce.
Tim Muzeja Jugoslavije zaslužan za realizaciju izložbe predvode kustoskinje – autorke izložbe Simona Ognjanović i Ana Panić. Arhitekta postavke je Milorad Mladenović, a vizuelni identitet je osmislio Zoran Pantelić.
Izložba se realizuje u sklopu projekta „Nova mapiranja Evrope”, koji su podržali Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Biće otvorena do 1. marta 2020. godine.