U Srbiji treba zabraniti Huavei

SRPSKI. Glas „j“ je vrlo nestabilan, zavisi od susednih glasova u reči. A tu još pravi problem blizina vokala „i“, jer je nekad teško utvrditi kada se „j“ čuje. A nekada se „j“ piše umesto „i“...

Sonant „j“ se piše unutar vokalskih grupa „ia“, „ie“, „iu“, „ii“ to je takozvano intervokalno „j“, pa će se pisati klijent, pijem, umiju, kalijum...

Onda bi trebalo da su pravilno napisali na jednom portalu: „Budući da su uglavnom elastičniji i bolje prijanjaju koži, sportski kupaći kostimi ne ostavljaju tragove na telu...“

Ipak nisu: glagol prianjati (dakle bez „j“) jeste izuzetak, to je svršeni parnjak nesvršenog prionuti. A kod prionuti nemamo „j“, ono nije strukturalni deo osnove.

Unutar vokalske grupe „io“ nećemo pisati „j“, kao što je slučaj s glagolom prionuti.

ITALIJANSKI. Iz štampe smo letos saznali da je „Aleksa Terzić zvanično prešao u Fiorentinu“. Ovde se neću baviti transferima u fudbalu već pitanjem: da li je naziv italijanskog kluba korektno napisan?

A zašto to pitam? Zato što na Vikipediji stoji da je pravilno Fjorentina.

I jeste. U Pravopisu se kaže da kada se grupe PI, BI, FI, CHI, GHI nađu ispred vokala, transkribujemo ih kao „pj“, „bj“, „fj“, „kj“, „gj“.

Tako će biti i Fjorentina (od Fiorentina).

E sad, da li posle toliko decenija „Fiorentine“ to treba menjati...

ŠPANSKI. Pre nekoliko godina, na godišnjicu smrti poznatog vozača trkačkih automobila Ajrtona Sene, na portalu RTS-a izašla je vest o tome. Ali rečeno je da se zove Airton Sena.

„Tako mi je rekao jedan hispanista“, obrazložio mi je sportski novinar koga sam pitao zašto je napisao Airton.

I jeste bio u pravu. Pravopis kaže da ako se u španskom I nađe iza vokala a ispred suglasnika, transkribovaće se u srpskom kao „i“, ne „j“.

Izuzetak je Buenos Ajres, zbog stvorenog običaja, mada bi pravilnije bilo Aires.

I poznati vozač je kod nas bio Ajrton Sena dok je bio živ. Ni ovo ne bih menjao, kasno je za to.

ENGLESKI. „Vojni avioni u reonu Pančeva i Kučeva“, naslov je koji navede mnoge da pročitaju tekst, ali mene ne. Zašto? Zato što piše reon.

Mada se, prema pravilu, „j“ ne piše između vokala „e“ i „o“, kao u primerima geometrija, teorija, deoba, u ovom primeru imamo izuzetak.

Sonant „j“ će se pisati ako je strukturalni deo osnove, a u imenici rejon (engl. rayon) to jeste.

Nekima je pravopisno pravilo važnije od senzacije da bi pročitali vest.

NEMAČKI. Sonant „j“ se ne piše ni između vokala „a“ i „i“, kao u primerima laik, zaista, naivan.

A to potvrđuje i primer sa jednog portala: „Bivši centar Crvene zvezde Maik Cirbes vratio se u ABA ligu i to u novoformiranu Cedevita Olimpiju.“

Da li je to baš tako?

Pravopis kaže da nemački diftong AI ipak treba čitati kao „aj“, što je potkrepljeno primerima Dajmler, Majnc (od Daimler, Mainz).

Tako ćemo pisati samo Majk Cirbes, u skladu s pravopisnim pravilom.

FRANCUSKI. U našim knjižarama, i onlajn i u tradicionalnim, u koje, nažalost, retko zalazimo, možemo naći danas jednu od retkih zbirki pesama: „Veliko zaveštanje“ Fransoa Vijona.

Zašto intervokalno „j“ razbija vokalsku grupu „io“ kada sam na početku teksta rekao da se unutar te grupe neće pisati sonant „j“?

U pitanju je ime transkribovano iz francuskog, a njegov originalni oblik je François Villon.

Ovde se ill čita kao „ij“, a na kraju je on.

Tako smo dobili grupu „ijo“, koja, iako je za srpski neobična, u transkripcijama iz francuskog je korektna, tako da je prezime francuskog pesnika pravilno napisano.

KINESKI. Na jednom portalu saznajemo da je „Huavei ostvario veći profit za 28 odsto nego u prošloj godini“.

To je danas jedna od vodećih kineskih kompanija, te je poželjno da joj ime pravilno transkribujemo.

A šta kaže Pravopis?

Da je I u finalnoj poziciji u transkripciji s kineskog (Huawei) neslogotvorno, pa je tu opravdanije pisati „j“.

Ovde ne postoji nikakav izuzetak, stvoreni običaj... Uvek mora biti Huavej.