Nišlije se odužuju zaboravljenom studentu Mihajla Pupina

Student Mihajla Pupina je spasao brojne živote i kada je sa niškim vladikom Dositejem zahtevao da bugarska vojska poštuje sve međunardne konvencije i humanitarno pravo, piše KCN.

Pošto je nova genetska laboratorija u Klinici za kardiohirurgiju KC Niš ponela naziv "Daglas Meriveder Dold", direktor klinike i predsednik Kluba američko-srpskog prijateljstva dr Dragan Milić je pokrenuo inicijativu da se i jedna ulica u Nišu nazove po ovom dobrovoljcu iz Prvog svetskog rata, piše KCN

Nišlije tako ispravljaju nepravdu prema američkom studentu medicine koji je oslepeo lečeći od tifusa srpske vojnike, a istorija beleži da je hrabrom intervencijom kod bugarskih okupatora sprečio stradanje civila i ranjenika koji su ostali u "ratnoj prestonici" 1915. godine.

Ostao bi, međutim, zauvek zaboravljen da nije bilo novinara Dragana Videnovića, koji je, tragajući za materijalom za televizijski emisiju, otkrio lik i delo ovog Amerikanca.

"Radeći istraživanje za epizode serije "Istorija Niša" posvećene Velikom ratu, došli smo do te priče. Konsultanti istoričari su znali za njega, ali sam shvatio da je Dold, kao i ono što je on učinio za Nišlije, nepoznato široj javnosti. Zato smo priču o njemu dodali u epizodu koja govori o Nišu kao ratnoj prestonici Srbije", kaže Videnović.

Biografski podaci kažu da je Daglas Meriveder Dold rođen 7. februara 1888. godine u Njujorku, u porodici uglednog psihijatra Vilijema Eliota Dolda. Kao svršeni student medicine na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, došao je u Srbiju usred rata, u julu 1915. godine, sa 25 dobrovoljaca koje je organizovao njihov profesor Mihajlo Pupin, naučnik i počasni konzul Kraljevine Srbije. Koristeći svoj ugled, po izbijanju Prvog svetskog rata Pupin je bio vrlo aktivan u prikupljanju pomoći svom narodu i slanju dobrovoljaca u Srbiju.

Stigao je Daglas Dold u Niš, u jeku strašne epidemije pegavog tifusa.

"U takav Niš došla je američka misija, čiji je šef upravo bio Dold. Kao da su iz raja stigli u pakao. Uglavnom su bili studenti završnih godina raznih specijalnosti. Agronomi su pomagali po okolnim selima da se poveća proizvodnja hrane, a oni sa tehničkog fakulteta da Niš ima struju, vodu i slično. Držali su veliki magacin sa raznim potrepštinama, koje su stalno stizale iz Amerike i koje su delili u saradnji sa Crvenim krstom i Vladom", priča Dragan Videnović.

Situacija je krenula nizbrdo kada je u jesen 1915. bugarska vojska napala Niš. Srpska vojska počela je da se povlači na svim frontovima. Bugarska im je zabila nož u leđa. Već početkom novembra Bugari su došli nadomak Niša, a 6. novembra iz grada je izašao poslednji srpski vojnik. Niš je bio bez zaštite, a sa istoka su nadirale snažne bugarske trupe. U takvoj situaciji tadašnji niški vladika Dositej odlučuje da krene u susret okupatorskoj vojsci, da je zamoli za milost. Verovatno poučen crnim iskustvom Srba kada su u pitanju okupatori…

Foto: TV Kopernikus