Amerikanac je herojski stao pred okupatore da zaštiti Srbe, pa oslepeo lečeći naše vojnike: Nišlije se odužuju Daglasu Doldu, dobrovoljcu u Prvom svetskom ratu

Ostao bi, međutim, zauvek zaboravljen da nije bilo novinara Dragana Videnovića, koji je, tragajući za materijalom za televizijski emisiju, otkrio lik i delo ovog Amerikanca.

- Radeći istraživanje za epizode serije "Istorija Niša" posvećene Velikom ratu, došli smo do te priče. Konsultanti istoričari su znali za njega, ali sam shvatio da je Dold, kao i ono što je on učinio za Nišlije, nepoznato široj javnosti. Zato smo priču o njemu dodali u epizodu koja govori o Nišu kao ratnoj prestonici Srbije - kaže Videnović.

KO JE BIO DAGLAS DOLD?

Biografski podaci kažu da je Daglas Meriveder Dold rođen 7. februara 1888. godine u Njujorku, u porodici uglednog psihijatra Vilijema Eliota Dolda. Kao svršeni student medicine na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, došao je u Srbiju usred rata, u julu 1915. godine, sa 25 dobrovoljaca koje je organizovao njihov profesor Mihajlo Pupin, naučnik i počasni konzul Kraljevine Srbije. Koristeći svoj ugled, po izbijanju Prvog svetskog rata Pupin je bio vrlo aktivan u prikupljanju pomoći svom narodu i slanju dobrovoljaca u Srbiju.

PROČITAJTE JOŠ - Britanke dale život za Srbiju

Srbija je, uprkos pobedama na početku rata, bila iscrpljena zbog ogromnih ljudskih gubitaka i velikih razaranja, i, dodatno, izbijanjem smrtonosne epidemije tifusa, koja je ostavila pustoš među vojskom i stanovništvom.

Stigao je Daglas Dold u Niš, u jeku strašne epidemije pegavog tifusa.

- U takav Niš došla je američka misija, čiji je šef upravo bio Dold. Kao da su iz raja stigli u pakao. Uglavnom su bili studenti završnih godina raznih specijalnosti. Agronomi su pomagali po okolnim selima da se poveća proizvodnja hrane, a oni sa tehničkog fakulteta da Niš ima struju, vodu i slično. Držali su veliki magacin sa raznim potrepštinama, koje su stalno stizale iz Amerike i koje su delili u saradnji sa Crvenim krstom i Vladom - priča nam Dragan Videnović.

SITUACIJA je krenula nizbrdo kada je u jesen 1915. bugarska vojska napala Niš. Srpska vojska počela je da se povlači na svim frontovima. Bugarska im je zabila nož u leđa. Već početkom novembra Bugari su došli nadomak Niša, a 6. novembra iz grada je izašao poslednji srpski vojnik. Niš je bio bez zaštite, a sa istoka su nadirale snažne bugarske trupe. U takvoj situaciji tadašnji niški vladika Dositej odlučuje da krene u susret okupatorskoj vojsci, da je zamoli za milost. Verovatno poučen crnim iskustvom Srba kada su u pitanju okupatori...

Dragan Videnović

- Vladika je prvo otišao do američke misije i rekao šta mu je na umu i pitao da li bi neko od Amerikanaca pošao sa njim. Dold se odmah javio. I krenuli su, kako se to tada zvalo, Ćelekulskim drumom, u susret Bugarima. Negde iza sadašnje Trošarine, sreli su prve bugarske jedinice. Dold im je pokazao svoj američki pasoš i podsetio ih da je Amerika neutralna u ovom ratu. I nije molio, već je zahtevao da bugarska vojska poštuje sve međunardne konvencije i humanitarno pravo - istorijski su podaci o ovom događaju, prema rečima Videnovića.

- Izuzetan gest mladog Amerikanca. Prijateljski i herojski. On je, iako to nije morao, stao pred okupatorsku vojsku da zaštiti Niš i Nišlije. A to je ovaj naš grad, i to su bili naši očevi, dedovi, preci... Štiteći ih na neki način, Daglas Merivider Dold je i štitio sve nas koji ćemo doći mnogo kasnije - zaključuje Videnović.

AMERIČKA misija ostala je u Nišu veoma kratko, a Daglas Dold je nastavio humanitarni rad u Bosni, gde je radio kao lekar u poljskoj bolnici.

PROČITAJTE JOŠ - Pupin okupljao naše dobrovoljce u Americi

- Jednog jutra, samo što su se dočepali Dobruna u Bosni, Dold se probudio - potpuno slep. I više nikada nije mogao da vidi. Patetično ili ne, ali poslednje što je video bila je Srbija. Pretpostavlja se da je oslepeo od isparenja nekog sredstva koje se u niškoj bolnici koristilo za dezinfekciju, a čije štetno dejstvo tada nije bilo poznato - kaže naš sagovornik.

Za sanitetske zasluge u Prvom svetskom ratu Daglas Dold odlikovan je, posthumno, Krstom milosrđa jugoslovenske države 1935. godine.

Bugarska vojska ulazi u Niš novembra 1915. Foto Privatna arhiva

BALKANSKA AVANTURA

ARHIV Vojvodine čuva Zbirku dokumenata o Mihajlu Pupinu, u kojoj su i kopije dragocenih dokumenata koji su nastali od 1912. do tridesetih godina 20. veka. Jedan od ovih dokumenata je i rukopis "Avantura na Balkanu", 1915 (Adventure in the Balkans, 1915) autora Daglasa Merivedera Dolda (Douglas Meriweather Dold). Rukopis je na engleskom jeziku i pisan je pisaćom mašinom. Original se čuva u Biblioteci Kolumbija univerziteta, na odeljenju za retke knjige i rukopise, u okviru Dokumenata Mihajla Idvorskog Pupina, 1800-1995.