Štete od poplava do sada su bile u milionima evra, a moglo bi da bude i gore: Revizori upozorili na loše stanje brana i rizik od katastrofalnih posledica!

SRBIJA ne vodi računa o svojim branama i time rizikuje da posledice novih poplava budu znatno gore od dosadašnjih. Štete se do sada mere milionima evra. Pitanje da li su brane za nas zaštita ili rizik postavili su državni revizori u svom najnovijem izveštaju o prevenciji poplava u Srbiji, koji je u petak predstavljen u Beogradu. Rezultati su porazni: od 173 brane, koliko ih je identifikovano u našoj zemlji, u registar vodnih objekata nije uneto čak 115. Posebno zabrinjava to što nisu evidentirani podaci za 21 visoku branu, čije bi moguće urušavanje imalo teške posledice.

Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije, istakao je da su poplave sve učestalija pojava u Srbiji, naročito bujične:

- Samo u maju 2014, u 24 najpogođenije opštine poplave su izazvale štetu od milijardu i po evra. Istovremeno, na svaki dinar uložen u prevenciju poplava, štete se mogu umanjiti za tri do devet dinara.

PROČITAJTE JOŠ - Pod vodom više od 600 objekata i evakuisano 312 ljudi; Vanredna situacija u Despotovcu i na delu opštine Ljig

DRI je posebno istakao nebrigu na dve brane za koje je zaključeno da nisu u zadovoljavaljajućem stanju. "Banjani", koju je nekadašnja Zemljoradnička zadruga "Ozrenica" sagradila 1966. na reci Dičini u selu Gornji Banjani, kod Gornjeg Milanovca, nema vodoprivrednu niti upotrebnu dozvolu i niko njome ne upravlja.

Tri puta je JKP iz ovog grada pripremao projektnu dokumentaciju za "prebacivanje" brane u nadležnost JP "Srbijavode", jer se radi o vodotokovima prvog reda, ali ova ustanova nije želela da preuzme upravljanje, jer ne postoji tehnička dokumentacija o izgradnji. Ona je izgrađena kako bi zadržala poplavni talas i nanos koji se stvara u gornjem toku ove reke. Brana je u veoma lošem stanju.

Stručnjaci u Institutu za rudarstvo i energetiku u Boru, kao i u Institutu "Jaroslav Čarni" iz Beograda, napisali su da je brana građena na trusnom području i da je posle zemljotresa 1988. i 1999. devastirana čak 69,44 odsto. Ustanovljeno je da predstavlja veliku opasnost i preporučuje se njeno rušenje ili hitna sanacija. Izveštaj je napravljen pre dve godine, ali niko nije reagovao.

PROČITAJTE JOŠ - PUSTOŠ OKO KRALjEVA: Domaćinstva odsečena od sveta, ne znaju gde će sa malom decom

DRI pominje i slučaj brane "Goli kamen" kod Lučana, koja je uneta u registar i uključena u operativni plan, ali nije preneta na "Srbijavode", jer njom upravlja zemljoradnička zadruga u stečaju. U međuvremenu, ova situacija je ipak uspešno rešena. Presudom Privrednog suda usvojen je tužbeni zahtev Srbije, koja je postala vlasnik ovog objekta. Ovu branu sada održava VC "Morava" iz Niša.

- Problem je bilo to što je brana sagrađena na zemljištu čiji je vlasnik bila zadruga koja po zakonu nije mogla biti upisana kao vlasnik. Prilikom stečaja bilo je predloga da se brana izdvoji iz imovine Zadruge i da se ona prebaci u javnu svojinu Srbije - rekla nam je Dragana Simić, rukovodilac VC "Morava".

POLUPRAZAN REGISTAR

PROCES prenosa brana na upravljanje javnim vodoprivrednim preduzećima trebalo je da bude završen 2017, ali još nije okončan.

- brana "Paljuvi-Viš" kod Lajkovca nije uneta u registar vodnih objekata - kaže revizor Dragojle Polić. - Ona je važna za zaštitu jednog od površinskih kopova uglja, RB "Kolubara". Ne nalazi se ni u Operativnom planu za odbranu od poplava za 2019, što nosi rizik da "Srbijavode" na ovom objektu ne sprovodi redovnu ni vanrednu odbranu od poplava.