Od sajtova do ilegalnog tržišta – gde se sve krije srpsko kulturno nasleđe

Narodni muzej bogatiji je za pet vrednih umetničkih dela - "Trgovac divljači", "Mrtva priroda" "Amor i Žena", "Posle kupanja" i "Srebrno letnje jutro".

One su u muzej stigle iz Belog dvora i deo su Zbirke strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu.

A šta je sa srpskim kulturnim nasleđem koje je rasuto kako kod nas, tako i po celom svetu?

Mnoštvo takvih predmeta može se naći na internetu. Tako su na sajtu eMedals skoro otkriveni orden Miloša Velikog, koji se prodaje za 240.000 dolara i pečat Drage Mašin, za koji se traži 9.800 dolara.

Iz Ministarstva kulture kažu da Istorijski muzej Srbije prvo treba da utvrdi autentičnost ordena i da stručnjaci iz muzeja redovno proveravaju strane i domaće sajtove za prodaju u potrazi za vrednim predmetima.

Pretražujući sajt Limundo, može se naći razno ordenje, ali su sa tog sajta rekli da prodavci pre postavljanja kolekcionarskih stvari prvo moraju da potvrde da predmet nije kulturno dobro i da je nadležna institucija odbila pravo preče kupovine, kao i da odgovornost za svaku pojedinačnu prodaju snosi prodavac.

Orden kneza Lazara nikada nije pronađen

Narodni muzej ima budžet kojim otkupljuje značajne predmete ali kada cena prevazilazi mogućnosti muzeja obraćaju se Ministarstvu kulture za pomoć.

"Upravo sada je u toku jedan veoma značajan otkup koji se odnosi na jednu numizmatičku kolekciju. Moje kolege numizmatičari kažu da se ovakav otkup nije desio u poslednjih 50 godina. Reč je o privatnoj kolekciji novca koji potiče još od srpskog srednjevekovlja", rekla je Lidija Ham Milovanović, viši kustos Narodnog muzeja.

Najznačajniji predmet kupljen je za 20.000 evra za Istorijski muzej Srbije na aukciji u Minhenu 2006. godine - zlatni pečat kneza Strojimira iz 9. veka. U našu zemlju vraćen je i portret kralja Petra.

Ali, ima i predmeta koji nikada nisu pronađeni, poput Ordena kneza Lazara, koji je kralj Petar nosio baš na tom portretu.

Oko arheoloških nalazišta aktivno ilegalno tržište 

"Njegovo pravo nošenja imali su samo kralj i punoletni prestolonaslednik. Postojala su samo dva primerka ovog ordena. U početku je postojao samo jedan budući da je osnovan 1889. godine od strane kralja Aleksandra Prvog Obrenovića povodom 500 godina Kosovske bitke", istakao je Hadži Nenad M. Jovanović, direktor Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma.

Od izuzetnog značaja su i arheološka nalazišta, ali i tu je aktivno ilegalno tržište.

"To je reč o ilegalnim tragačima koji detektorima narušavaju arheološke lokalitete, čak i kad se desi da budu presretnuti da im bude zaplenjen arheološki materijal, on je već oštećen samim tim što gubi svoj arheološki kontekst gde je pronađen", napomenula je Ham Milovanovićeva.

Ministarstvo kulture i informisanja planira sredstva za otkup, koja iznose oko 55 milona dinara godišnje.