Ozbiljan ispit za navijače Partizana

Igra se poslednja međunarodna utakmica u sezoni, a malo koga interesuje. Nije prvi put, suočavali su se sa ovakvom situacijom u Partizanu nekoliko puta tokom istorije, te je završni meč grupne faze Lige Evrope prilika da se vidi da li su navijači naučili lekcije iz bliske prošlosti i u kojoj meri su spremni da se identifikuju sa timom. Čak i kad mu ne ide.

U četvrtak u Humsku 1 dolazi Astana, spušta se zavesa na učešće osvajača Kupa Srbije u UEFA takmičenju, a u sportskoj javnosti uzbuđenja karakterističnog za mečeve na kontinentalnoj sceni ima samo u tragovima. Razumljivo, crno-beli i Kazahstanci izgubili su šanse da prezime, igrači domaćina jedva čekaju odmor, suštinski su okončali sezonu remijem u Hagu pre dve sedmice, međutim, završni susret Grupe L staviće na ozbiljan ispit publiku: da li duel gledati uživo sa tribina ili pratiti prenos iz topline porodičnog doma?

Dilema je podebljana saznanjem da su paketi za oba susreta na Topčiderskom brdu, sa Mančester junajtedom i Astanom (za duel sa AZ Alkmarom stadion bio suspendovan), prodati još pre prvog meča sa Englezima. Tad su tribine bile krcate, Grobari su stvorili fantastičan ambijent i nasmejali se u brk nadmenim Ostrvljanima, eliminisavši svaki nagoveštaj rasizma, danima potenciran od strane Britanaca. Mančester je prošao, ulaznice su ostale i zato je najveća enigma ko će ih iskoristiti za utakmicu sa Astanom.

Klub se sa finansijske strane osigurao, zaradio oko 1.100.000 evra, taj novac mu ostaje u kasi bez obzira kakva bude poseta u četvrtak, međutim, pred pristalicama crno-belih je ispit vernosti. Oni koji dolaze redovno na mečeve Superlige i Kupa Srbije bili su svedoci i duela sa Junajtedom, ispratiće i okršaj sa timom iz Nur Sultana, te ostaje pitanje šta je sa onima koji su sredinom jeseni nabavili ulaznice za dve utakmice. Jedna škola mišljenja govori da će, iskoriste li je, potvrditi da im je stalo do kluba, ekipe, Sava Miloševića, jer je opšte mišljenje da je ovaj tim zaslužio da se aplauzom pozdravi iako nije prošao u nokaut fazu. Druga smatra da će pojedinci koji ne dođu izneveriti osnovnu navijačku ideju: da se na tribine dolazi zbog Partizana, ne zbog protivnika, makar se zvao Mančester.

Isto tako: da li se klub bodri samo kad je lepo i dok ima za šta da se bori ili je potrebno biti uvek uz njega, bez obzira na okolnosti? Mada nema takmičarski značaj, utakmica može dosta toga da donese Partizanu na finansijskom i planu podebljanja klupskog koeficijenta. Može da mu donese i nemerljvu kategoriju osećaja zadovoljstva, jer ima navijača – nije ih malo – koji posebno cene igrače sposobne da oderu zadnjicu i kolena baš na ovakvim susretima. Kad na prvi pogled ne znači ništa, ali nije baš ni svejedno hoće li tim koji je igrao dopadljiv fudbal tokom jeseni završiti na poslednjem ili odbraniti to treće mesto, kad već ne može bolje.

Postoje najmanje dva razloga zbog kojih se deo Grobara koleba da krene ka stadionu. Prvi je termin početka – četvrtak, 21 čas – posebno kompleksan za navijače iz unutrašnjosti, s tim da valja napomenuti da sa satnicom Partizan nema nikakve veze, odredila ju je UFEA još početkom septembra. A drugi se tiče vremenskih (ne)prilika i činjenice da je utakmica na programu sredinom decembra.

Doduše, kakav ugođaj može da bude čak i kad meč u ovoj fazi godine nema takmičarski naboj pokazao je susret sa Šahtjorom 2009. Grobari koji su tog decembra odlučili da mrazno veče provedu na stadionu i dan danas se sećaju kako ih je zagrejao pogodak Lamina Dijare za pobedu, jedinu u grupi te sezone. Nekad sam Partizan zna da pobedi i temperaturni minus, kad to malo ko očekuje.

Otkako se evropska takmičenja igraju po grupama, crno-beli su poslednje kolo kod kuće igrali pet puta. Dvaput za prolaz u nokaut fazu Lige Evrope (ranije UEFA kupa), protiv Marselja 2003. i Augzburga 2015, kad je poseta bila izuzetna i niko nije mario za hladnoću, pošto podaci govore da je na tribinama bilo 30.000, odnosno 23.000 navijača. A u onim duelima koji ništa nisu rešavali mora se konstatovati da su navijači podbacili: trijumf nad Šahtjorom 2009. ispratilo je  3.000, remi sa Rubinom 2012. između 4.000 i 5.000, dok je nerešen ishod sa grčkim Asterasom 2014. posmatralo oko 4.500 ljudi.

Koliko će ih doći protiv Astane?

(FOTO: Star sport, MN Press)