Istraživanje urađeno povodom međunarodnog Dana ljudskih prava pokazalo je da 63 odsto građana smatra da se ljudska prava u Srbiji ne poštuju, dok petina ispitanih smatra da su bili žrtve kršenja ljudskih prava. Takođe, 72 odsto građana nije znalo da navede nijednu nezavisnu instituciju koja se bavi zaštitom ljudskih prava, kao što je to na primer Zaštitnika građana.
Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedininjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i Ipsos Strategic Marketingom rađeno je u gradskim i ruralnim sredinama širom Srbije, a u njemu je učestvovalo 1.004 punoletnih građana.
Većina građana smatra da upravo oni državni organi čija je osnovna nadležnost zaštita ljudskih prava - tužilaštvo i sudovi - u svom radu nisu samostalni i nezavisni, a blizu 80 odsto građana smatra da postupci u kojima mogu da zaštite svoja prava traju neopravdano dugo.
Kada su u pitanju konkretna prava, istraživanje je pokazalo da građani kao najugroženija vide pravo na rad i slobodu izražavanja, odnosno slobodu medija.
Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava naveo je da građani znaju da su oni nosioci ljudskih prava, ali da svakoga puta kada se nađu pred institucijom da ostvare ta prava, kaže, osete se ugroženo.
"Petina građana smatra da je bilo žrtva kršenja ljudskih prava i to je nešto što zaista pali crvenu lampicu da se zapitamo koliko se prava u Srbiji poštuju i opet su u vrhu pravo na rad, pravo na slobodu medija i ljudsko dostojanstvo, odnosno pravo na dostojanstven život", kazao je Pokuševski.
Saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Ivan Protić, govoreći o slobodi medija, kazao je da je istraživanje pokazalo dve stvari - da postoji jaka svest o vezi ljudskih prava i slobode medija, ali i "haos u glavama građana i dosta nejasnoće o pravom sadržaju i značenju ta dva pojma".
"Kada govori o ljudskim pravima, 34 odsto građana misli na slobodu izražavanja, kod svakog petog ispitanika, koji je izjavio da mu je povređeno neko pravo, 14 odsto njih navodi da je to sloboda medija, gotovo dve trećine građana smatra da se ljudska prava ne poštuju, a drugo mesto od tih prava koja se ne poštuju zauzima pravo na obaveštenost i slobodu medija", kazao je Protić.
Dodao je da 52 odsto smatra da postoji cenzura u velikoj ili priličnoj meri, a da 55 odsto građana smatra da je televizija glavni i osnovni izvor informisanja.
"Prema istraživanju, čak 29 odsto građana smatra da u Srbiji ima nezavisnih medija i najveći deo njih, 34 odsto, navodi TV N1. Ono što je problem i što bi trebalo da bude pomnije ispitano u nekom sledećem istraživanju je da je 28 odsto građana svrstalo u nezavisne medije sve televizije sa nacionalnim pokrivanjem koji su pod kontrolom vlasti, kao i dva provladina tabloida uz četiri odsto za sve televizije", naveo je Protić.
Kako je kazao, u tih 28 odsto, 13 odsto se odlučilo za RTS, a 1,8 odsto ispitanika smatra da je Informer nezavisni mediji.
Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava kazala je da blizu polovine građana smatra da su žene u našem društvu u lošijem položaju nego muškarci, a to mišljenje deli 61 odsto žena i 34 odsto muškaraca.
"Mišljenja su podeljena između onih koji smatraju da su žene u politici premalo zastupljene i onih koji misle da su zastupljene u pravoj meri, ali više od polovine žena smatra da su premalo zastupljene, a više od polovine muškaraca smatra da su zastupljene u pravoj meri", kazala je Tošković.
Kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, kako je navedeno na prezentaciji istraživanja, 64 odsto ispitanika smatra da se njihova posebna prava poštuju, ali 54 odsto nije znalo da navede nijedno pravo koje se garantuje nacionalnim manjinama.
Kada je u pitanju LGBT zajednica, 23 odsto ispitanika smatra da se ljudska prava te društvene grupe krše, a 44 odsto ispitanika je navelo da u Srbiji postoji diskriminacija LGBT osoba.
Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava govorio je o istraživanju o smrtnoj kazni i doživotnom zatvoru u Srbiji i naveo da je to istraživanje pokazalo da je 58 odsto za smrtnu kaznu, 25 odsto protiv.
Za doživotnu kaznu, kako je naveo Ilić, 78 odsto građana je za, dok je osam odsto protiv doživotne kazne zatvora.
Na pitanje šta misle o mogućnosti uslovnog otpusta osuđenima na doživotnu kaznu, kako je naveo Ilić, najmanje ispitanika smatra da je treba ostaviti tu mogućnost, a najveći broj je protiv toga.