Lica na izdržavanju kazne: U zatvorima kazan, u kućnom pritvoru nanogice

POST. Prošli put sam govorio o objavi na Fejsbuku repera Eda Maajke. Međutim, za objavu na Fejsbuku češće kažu post na Fejsbuku. Otkud to post?

Prema Rečniku stranih reči i izraza, imenica post je pozajmljenica: englesko post vodi poreklo od latinskog positus u značenju smešten.

Ostala značenja imenice post: „1. kolac, stub, motka 2. (sportski) u košarci, visok igrač koji u napadu stoji na liniji bacanja.“ Treba reći da od ove imenice vodi poreklo naša pošta.

U našem primeru ta imenica ima znečenje koje ne nalazimo u našim rečnicima, ali ga ima u engleskom: post može značiti i „lepiti oglase ili plakate, oglašavati“.

U naše rečnike treba uvrstiti i ovo značenje, mada ću ja ostati veran objavi na Fejsbuku.

LICE. „Uhapšeno lice zbog nedozvoljene trgovine“, „Privedeno lice osumnjičeno za prodaju droge“, „Pripadnici Policijske uprave u Novom Pazaru lišili su slobode više lica“...

A mogu li sva ta lica bez nogu, ruku, leđa, trbuha?

Matičin rečnik kaže da mogu, jer je jedno od značenja imenice lice „ljudska jedinka, osoba, ličnost“, sa primerima: vojno, nepoznato, službeno, sumnjivo lice.

To je metonimijsko prenošenje s dela nečega (nekoga) na celinu, kao što ćemo za konja reći grlo.

U čemu je onda problem?

Zato što je to postao deo jezika policijskih saopštenja, tamo nema muškaraca, žena, niti osoba, samo lica. Da je lica manje, nikome ne bi smetala.

NANOG(V)ICA. Kada smo kod policijskih saopštenja... „Danas je jednom od napadača na kolegu B. J. ukinuta mera pritvora i određeno mu je kućno zadržavanje uz nanogicu.“

Imenica nanogvica je zabeležena u Rečniku srpskohrvatskog jezika MS–MH iz 1967. godine sa značenjem „deo odeće koji se nosi preko čarape, dokolenica, gamašna“.

Matičin rečnik srpskog jezika iz 2007. godine je ne beleži. Nanogvica je postala arhaizam.

Onda je reč u život vratio MUP u saopštenjima, ali ne samo oni: nanogica je i ukras za noge, kao što je narukvica za ruke. Ali, za razliku od narukvice, nanogica nema „v“. A da li bi trebalo da ima?

Profesor Ivan Klajn kaže da je činjenica da imamo ruka-v, ruka-v-icu, noga-v-icu, pa i naruk-v-icu, te je stoga dodatak „v“ neophodan i u reči nanog-v-ica.

Tako je samo u teoriji, praksa je zasad nemilosrdna i uglavnom se koristi (nepravilna) varijanta, dakle bez „v“: nanogica.

KAZAN. „Rad se danas toliko cijeni jer se zna da je čovjek radom postao što je danas, pa da rad nije prokletstvo ni kazan, nego sreća i blagoslov“, citat je iz „Etike“ (1910) Davorina Trstenjaka.

Koja sve značenja ima turcizam kazan?

Prema Matičinom rečniku, kazan je „metalni sud okruglog oblika koji služi za zagrevanje, kuvanje i sl., kotao: bakarni ~ , rakijski ~ , vojnički ~“.

Može biti i „zatvoren sud za pretvaranje vode u paru: parni kazan“.

Ali u našem primeru je u pitanju figurativno značenje: kazan kao zajednička masovna ishrana.

E sad, da li je rad kazan ili blagoslov, treba pitati radnika, a ne profesora etike. A kako je bilo na početku prošlog veka, kada je pisana Etika, tako je i sada.

PSETO. Pejorativizacijom reči tokom vremena dobijaju pogrdno značenje. Tako je i sa imenicom pseto.

„Posvađao si ćerku s majkom, pseto lajavo“, „Neka je pseto, ali je bar naše pseto“, „Pseto narkomansko“.

Svugde na našim portalima je značenje imenice pseto negativno, a, prema Rečniku, ta imenica znači „loša, rđava osoba“.

Može značiti i „bezgranično veran, odan, poslušan“.

A pseto je nekada bilo mladi pas, ali sekundarno značenje je postalo dominantno pa je imenica sada „pogrdna“.