Zašto bi za Srbiju bilo POGUBNO ako bi PRIZNALA KRIM kao deo Rusije
"Prst u oko" međunarodnoj zajednici, od Evropske unije do Amerike, ozbiljne posledice na evropskom putu, smanjenje investicija i uskraćivanje kakve-takve podrške kada je reč o rešavanju kosovskog problema - tako bi mogla da izgleda ovdašnja realnost ukoliko bi se Srbija odlučila da prizna nezavisnost Krima.
Komentara 0
Upravo na to danas je pozvao šef Komiteta Skupštine Krima za narodnu diplomatiju i međunarodne odnose Jurij Gempelj, koji ovih dana boravi u Srbiji, koji pak stvari vidi nešto drugačije. Zapravo, priznavanje Krima, po njemu bi "otvorilo nove perspektive u razvoju rusko-srpskih odnosa".
- Srbija ima šansu da uđe u istoriju kao prva evropska zemlja koja je krenula putem pravde i priznala volju Krima. Srbija ne bi trebalo da odugovlači sa tim pitanjem - rekao je on usred Beograda.
Međutim, prenebregnuo je jednu važnu stvar - Srbija nikada nije podržala rusku anekciju Krima, koja je rezultirala time da joj EU uvede sankcije, i koju smatra kršenjem međunarodnog prava.
To je stav koga se ovdašnje vlasti drže svih ovih godina, bez obzira na prijateljstvo sa Rusijom na koje svako malo ukazuju evropski zvaničnici. Međutim, ako bi se situacija promenila, i ako bi nekim čudom došlo do promene srpske politike prema ovom pitanju, posledice bi po Srbiju bile ne samo ozbiljne, već i opasne, a suštinski bi mogle da znače samo jedno - blokada Srbije u svakom smislu.
To bi bio ne samo korak unazad kada je reč o članstvu u EU, već suspenzija svega što je do sada urađeno, a u prilog tome govori i činjenica da čak ni države EU koje imaju dobru ekonomsku saradnju sa Moskvom, na ovakav potez ne pomišljaju, jer bi on bio suprotan spoljnoj politici Unije.
Pročitajte još
Srbija bi, ukoliko bi povukla ovaj potez, ostala bez investicija iz Evropske unije i njenih članica (evropske kompanije ulažu pet puta više novca u Srbiju, nego ruske). Dalje, umesto da održava dobre odnose sa Zapadom i sa Rusijom, Srbija bi tako skrenula ka Rusiji i na kraju postala zavisna od nje.
Ovim potezom bi Beograd oslabio i sve svoje argumente u dijalogu sa Prištinom po pitanju Kosova. Osim toga, ostala bi bez podrške Ukrajine, koja ne priznaje Kosovo.
Imajući, ili možda nemajući sve to u vidu, ovih dana po Srbiji, i na poziv Dveri paradiraju i drugi zvaničnici Krima, poput delegacije koja je uključivala i Nataliju Vladimirovnu Poklonskaju, zamenicu predsednika Odbora za spoljne poslove Državne Dume Ruske Federacije, koja je zajedno sa liderom Dveri Boškom Obradovićem pozirala u Skupštini Srbije ispred zastave ove samoproklamovane države.
"Nema razloga za priznanje"
Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije kaže za "Blic" da Srbija neće priznati rusku aneksiju Krima, jer nema apsolutno nikakvih razloga za to.
- To se neće desiti. S jedne strane zbog Kosova, jer smo mi u ovom slučaju u istoj poziciji kao Ukrajina. S druge strane, niko iz Evrope nije priznao Krim kao deo Rusije. To bi nas udaljilo od čitave EU, to bi bila eskalacija u smeru suprotnom od onog kojim želimo da idemo. To nije tema ozbiljnih razgovora, nema ozbiljne debate o tome kod nas - rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, iako je glasala protiv rezolucije UN u kojoj je Rusija nazvana "okupacionom silom"
- Srbija je često na strani Rusije u glasanjima u UN. Srbija ume da bude neutralna u tim diplomatskim praksama, izvlačeći se iz sukoba, makar i uzdržavanjem. Srbija ne osuđuje Rusiju zbog tih koraka, ali poštuje ukrajinski teritorijalni integritet - kaže Igrutinović.
Pročitajte još
On smatra da se, ovim pozivom Srbiji da prizna rusku aneksiju Krima, nabacuje ova tema javnosti u Srbiji i da Genpelj ne predstavlja zvanični Kremlj.
- To treba tumačiti u svetlu nedavnih događaja poput putovanja Aleksandra Vučića u Soči, nabavke ruskog oružja, afere sa špijunažom, dakle događaja koji ponovo na površinu izvlače odnos Rusije i Srbije. Takve priče prosto treba pustiti da prođu, ili ponoviti stav Srbije da je Krim deo Ukrajine - zaključio je on.
"Srbija je danas naprednija i demokrtaskija od Rusije"
Jelena Milić, direktorka CEAS rekla je za "Blic" da je Rusija Vladimira Putina "licemerna".
- U danima kad Ukrajina obeležava Dan referenduma o nezavisnosti Ukrajine, u Srbiji se održava bizarni skup “Evropski otvoreni forum: Za konstruktivne odnose sa Rusijom i priznanje volje naroda Krima“. Putinova Rusija i volja naroda su nespojivi pojmovi. Putinova Rusija poštuje pravo na samooredeljenje van granica Rusije, ali ne i u Rusiji - rekla je Milić.
Kako je navela, u Rusiji poštuje samo pravo na teritorijalni integritet i suverenitet, kao i da je "njeno licemerje odavno prozreo i kažnjava politički Zapad".
- Vreme je i da uistinu demokratska i uistinu proevropska Srbija shvati to. Srbija 2019. godine je mnogo demokratskija i naprednija zemlja od Rusije - zaključila je Milić.
Ambasador Ukrajine: Ne razumemo zašto su ovakve posete dozvoljene u Srbiji
Ambasador Ukrajine Oleksandr Oleksandrovič osudio je posetu Poklonskaje i Muradova Srbiji, pre svega zbog njihovih aktivnosti u vezi sa aneksijom Krima. U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Oleksandrovič je rekao da se nada da se niko od predstavnika vlasti neće sastati sa predstavnicima sa Krima, prenosi "Radio Slobodna Evropa".
- Srbija ne priznaje Krim, kao što Ukrajina ne priznaje Kosovo. Naše dve zemlje su prijateljske i nadam se da u budućnosti neće biti takvih provokacija na račun Srbije i Ukrajine. Sa jedne strane, drago nam je što se niko od zvaničnika Srbije nije sastao sa predstavnicima takozvane "Republike Krim". Sa druge strane, ne razumemo što su te posete uopšte dozvoljene u Srbiji koja podržava teritorijalni integritet Ukrajine - naveo je Oleksandrovič i istakao da su Srbija i Ukrajina prijateljske zemlje.