Tako je komesar za proširenje Oliver Varhelji za sledeću nedelju najavio otvaranje novog poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom. Za Crnu Goru Varhelji kaže da je najnaprednija u pristupnim pregovorima i poziva je, kao i Srbiju, na brže reforme u oblasti vladavine prava, medijskih sloboda i izbornih zakona.
NE PROPUSTITE
I Bosna i Hercegovina je, tokom prvog obraćanja novog komesara za proširenje, pohvaljena zbog nominacije predsedavajućeg Savetu ministar i pozvana na „puno formiranje i funkcionalnost“ svih nivoa izvršnih i zakonodavnih vlasti u zemlji.
„Samo tako zemlja može da krene u rešavanje ključnih pitanja i prioriteta koje je joj je Komisija predstavila“, rekao je Varhelji.
On je istakao i da na bi kraju njegovog petogodišnjeg mandata, trebalo bar jedna zemlja bude spremna da uđe u EU. Komesar za proširenje takođe kaže da je važno i da se u Prištini što pre formira nova vlast, jer Kosovu predstoji „značajan posao“, uključujući i prioritetne oblasti kao što su ekonomski razvoj, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali i nastavak dijaloga sa Beogradom.
„Kada je reč o Severnoj Makedoniji i Albaniji, Evropska komisija će se zalagati za što brže otvaranje pristupnih pregovora, što očekujemo da se desi pre majskog samita u Zagrebu“, najavio je komesar Varhelji. Varhelji, Makron i Borel slažu se u jednom, a to je da se od samita EU-Zapadni Balkan koji je planiran za maj 2020. godine u Zagrebu, očekuje da bude prekretnica za politiku proširenja.
Do tada bi trebalo da se definišu i usklade pozicije zemalja-članica i EU-institucija kada je reč o budućnosti proširenja, a samim tim i budućnosti Zapadnog Balkana. Hrvatska, koja od 1. januara 2020. godine preuzima predsedavanje Savetu EU, kaže da želi da samit u Zagrebu bude odrednica koja će dati pravac odnosno „mapu puta za narednih deset godina politike proširenja“.
U Briselu, uoči nastavka debate o proširenju, upozoravaju da politika proširenja Evropske unije ne može da zavisi od pojedinačnih zemalja-članica, odnosno njihovih domaćih politika. Dodaje se i da će unutrašnja funkcionalnost Unije, kao i njena globalna geopolitička uloga, biti na testu upravo u samom srcu evropskog kontinenta – na Zapadnom Balkanu.
Kada je Francuska u oktobru blokirala otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, predsednik Emanuel Makron verovatno nije očekivao da će njegovo protivljenje nastavku postojeće politike proširenja podići Zapadni Balkan i njegovu budućnost na sam vrh agende Evropske unije, konstatuje Dojče vele.
(Kurir.rs/FoNet/Foto ilustracija: EPA)
NE PROPUSTITE
