Znate, razlikuje se pozorište lutaka, različitog je izražaja od dramskog pozorišta, zato što ne možeš da zamisliš kako izgleda taj komad. Moraš da imaš već stvorene lutke i dekor da bi mogao stupiti u rad i da oživljavaš to i da se igraš s tim, kazao je Todor Valov, priznati pozorišni bugarski reditelj u intervjuu za "Nezavisne". On je u Dječijem pozorištu RS postavio komad "Koboldi", za koji kaže da je predstava koja je zasnovana više na pokretu nego na tekstu i animaciji.
"Rad je imao svoje teže i lakše faze, ali je u suštini išao glatko. Priprema je bila najteža zato što predstava ima puno dekora, rekvizita i maski. Probe su oduzimale mnogo vremena i tražile su rad mnogo ljudi. Naravno, komad nije jeftin, jer tu je mnogo materijala, ali u suštini ja sam bio zadovoljan zato što je puno stvari već urađeno na etapi na kojoj sam mogao da počnem s probama", ispričao je on. Predstava će premijerno biti izvedena sutra veče u DP RS s početkom u 19 časova, a Valovu ovo nije prva saradnja s ovom pozorišnom kućom, s obzirom na to da je prije nekoliko godina ovdje postavio i "Mačka u čizmama". Priznaje da ovo nije laka predstava za glumce i ima puno različitog izražaja, kojeg oni koriste na osnovu muzike, teksta i ritma, kao i da je zahtjevna iz razloga što se bajka dešava u nekoliko vijekova pa se mijenjaju likovi i vremena.
NN: Koliko je zahtjevno kada morate postaviti predstavu u kojoj se izražavate kroz predmet, odnosno koliko je zahtjevno uklopiti lutke i glumce?
VALOV: Nije lako, ali nije to ni lako izmeriti. Najveći izazov je bio kako da sklopim različite elemente, jer u predstavi postoji nekoliko realnosti, kao u "Hariju Poteru", imate svet ljudi i svet čarobnjaka, koji su nezavisni i paralelni, ali negde se mešaju, i taj proces postoji i u ovoj predstavi. Filmski bi to bilo mnogo lakše izraziti zbog dostupnih tehnologija nego pozorišno, tako da je to po mom mišljenju bio najveći izazov.
NN: Spomenuli ste tehnologiju. Kako u vrijeme tehnološkog napretka privući djecu da dolaze u pozorište?
VALOV: Najbitnije u pozorištu, bilo to dramsko ili lutkarsko, i ne kažem to samo za decu, jer lutkarska predstava nije samo za decu, je mašta. To je jedna vrsta pozorišne forme, da se izražavaš kroz lutke, isto kao i plesni teatar, isto kao i pantomima ili balet. To su sve scenske pozorišne forme i različite su. Lutkarstvo nikada nije bilo isključivo za decu, mi smo nekako tako postavili. Ipak, najbitnija je mašta. Imate li maštu i nađete li put kako da izrazite maštu vizuelno i u igri u predstavi onda ja mislim da ovo može biti konkurentno svim tehnološkim zabavama u kojima uživaju deca i odrasli, kao što su 3D i 4D filmovi ili kompjuterske igre, zato što se pozorište odlikuje tim što je živo i što se stvara u ovom trenutku, i to se neće ponoviti nikada isto. Ako dođete da gledate ovu predstavu nekoliko puta, primetićete da nikad nije ista i nije isto odigrana. Ona je za taj trenutak i ostaće samo takva. Film možete vratiti stotinu puta i upravo to je čarolija pozorišta, ta emocija između publike i glumaca.
NN: Radili ste dosta predstava za djecu u BiH, ali i u Srbiji. Kako biste ocijenili ovdašnji teatar za djecu u odnosu na evropske okvire, koje su njegove prednosti i mane?
VALOV: Ja ne mogu pratiti sve s repertoara ovog pozorišta, ali od kako sam tu pogledao sam neke predstave koje su rađene. Vidim da imate raznovrstan repertoar, imate predstave za razne uzraste, razne teme se obrađuju i ovo je jedno pozorište koje dostojno odgovara svom rangu.
NN: Postoji li neki komad na koji gledate kao na poseban izazov, a željeli biste jednog dana da ga postavite na scenu?
VALOV: Poseban ne bih rekao, komadi se pojavljuju kao izazov za mene i vezano je za vreme, neka emocija koja je u meni i neki problem koji me je iritirao ili neka vizuelna forma koja je provocirala na neke asocijace i našao sam način kako da tu formu uključim u predstavu, dakle putevi su različiti. Ima komada koji su za mene izazov i koje očekujem da ću da uradim jednog dana, ali ne bih to otkrivao sada. Svaki čovek se menja i ukusi se menjaju, život se menja. Postojao je komad koji sam toliko želio da uradim, ali nisam uradio određeno vreme i nakon nekog vremena shvatim da me to više ne zanima.
NN: Dosad ste osvojili brojne nagrade, ali šta je za Vas, nakon što postavite komad, najveća nagrada?
VALOV: Najveća nagrada je doživljaj publike. Najviša nagrada je oduvek bila priznanje publike, bilo to redovna publika, bilo to publika od kolega specijalista. Kada dobiješ to priznanje, to je ono što je najznačajnije. Ranije sam govorio da su nagrade zvanično priznanje i to je samo priznanje kao dokument, u stvari pravo priznanje je kada vidiš publiku koja izađe pod emocijama, srećna ili rasplakana, onda znaš da si uspeo, jer zbog toga si to uradio, da probudiš tu emociju, i to je najveća nagrada.
"Koboldi"
Predstava "Koboldi" nastala je prema bajci Aleksandra Dime "Medna kaša grofice Berte" i ujedno je praizvedba čudesne Dimine bajke, u širem evropskom kontekstu.
Scenografiju i izradu lutaka potpisuje Natalija Gočeva, a autor muzike je Plamen Mirčev. Namijenjena je djeci starijoj od sedam godina. Kako su naveli glumci i reditelj, koboldi su nestašni duhovi, čuvari kuće i tradicije. Od srednjovjekovnog zamka ostale su samo ruševine. Međutim, u olujnim noćima punog mjeseca duhovi zamka se bude i vraćaju sjećanja na drevne vitezove i bitke, ali i na stari zamak iz slavnih viteških vremena. Ova priča istovremeno zabavlja, ali i poučava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.