ZAKUPOM AERODROMA VRAĆAJU DUGOVE Rast crnogorske privrede u narednoj godini 3,4 odsto
Novac koji država bude prihodovala od jednokratne uplate za privatizaciju aerodroma u Tivtu i Podgorici biće potrošen za vraćanje dugova, a ne za neki od razvojnih projekata kojima bi se stvorila nova ekonomska vrednost u državi. Predlogom budžeta za narednu godinu po tom osnovu se očekuje do 100 miliona evra.
U nacrtu Programa ekonomskih reformi (PER) za period od 2020. do 2022. godine navodi se da je briselska administracija u maju ove godine dala preporuku Vladi da upotrebi jednokratne prihode, kao što su prihodi od privatizacije i koncesija za aerodrome, za ubrzanje smanjenja duga države.
"Imajući u vidu da će novac predviđen uplatom od privatizacije i koncesija biti prihodi budžeta, on će biti korišćen i za podmirenje obaveza po osnovu otplate duga. Prihodi koji su planirani po ovom osnovu smanjuju potrebu za obezbeđivanjem novca putem kreditnih aranžmana, čime se direktno utiče na kretanje javnog duga. Uz to, svi prihodi koji se dodatno ostvare, predstavljaće sredstva koja će omogućiti i stvaranje fiskalne rezerve, koja se u narednim godinama može koristiti za finansiranje budžeta i smanjenje zaduženja, što će dovesti do smanjenja javnog duga”, navodi Vlada u odgovoru na tu preporuku u nacrtu PER-a koji je na javnoj raspravi.
Projekcija izvršne vlasti je da će realni rast ekonomije u narednoj godini biti 3,4 odsto, godinu kasnije 2,8 odsto i 3,2 odsto u 2022. godini.
Kada su u pitanju mere fiskalne politike od kojih izvršna vlast očekuje budžetske prihode u 2021. i 2022. godini na prvom mestu se navodi nastavak usklađivanja akcizne politike duvana shodno definisanom akciznom kalendaru, odnosno godišnji rast specifične akcize za 3,5 evra na 1000 komada i pad proprocionalne akcize za 1,5 odsto godišnje.
“Definisanim akciznim kalendarom predviđen je blagi rast javnih prihoda za oko milion evra godišnje. Kada su u pitanju ostale kategorije akciznih proizvoda, stope se zadržavaju na nivou 2020. godine”, navodi se u dokumentu.
Vlada u 2021. i 2022. godini očekuje prihod od 13 do 17 miliona evra na godišnjem nivou po osnovu uvođenja elektronskog praćenja fiskalnih registar kasa, kao i dalje smanjenje zaostalog poreskog duga kroz sprovođenje Zakona o reprogramu poreskih potraživanja na godišnjem nivou od oko 10 miliona evra. Taj program se završava sredinom 2022. godine.
“Primenom novog zakonodavnog okvira u oblasti priređivanja igara na sreću stvoriće se uslovi za ubiranje dodatnih prihoda po ovom osnovu na godišnjem nivou. Projekat “ekonomskog državljanstva” obezbediće povećanje priliva stranih direktnih investicija, generisati nove prihode i obezbediti dodatna sredstva za ulaganje u manje razvijena područja kako bi se unapredio regionalni razvoj”, piše u dokumentu.
Nova projekcija Vlade ja da će, umjesto u 2020. godini, suficit budžeta biti ostvaren u 2021. i 2022. godini, a od naredne godine projektuju trend pada javnog duga i dostizanje nivoa od 62,5 odsto u 2022. godini.