Milivojević ocenjuje i da je poseta Vučića Sočiju bila uspešna i da se dogodila u važnom trenutku za Srbiju.

"Ovom posetom potvrđeni su strateški odnosi dve zemlje i otklonjene sve sumnje izazvane zbog špijunske afere i raznih spekulacija u medijima, da bi Srbija mogla da promeni svoju politiku ili da odustane od nastojanja da pitanje KiM rešava na način koji podrazumeva njen nacionalni i državni interes u punom smislu", rekao je Milivojević za Tanjug.

Istakao je da se u političkom smislu jedna od najvažnijih poruka iz Sočija odnosi na nastavak podrške Rusije oko Kosova i Metohije.

Milivojević smatra važnim što je Putin ponovio da se ruski stav ne menja i da Rusija poštuje teritorijalni integritet Srbije, kao i da podržava rešavanje kosovskog pitanja u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244.

Ruski predsednik je ponovio i da će Rusija na svim nivoima i u svakoj prilici štititi srpske interese, kada je reč o KiM, ali i da će prihvatiti stav Srbije ukoliko dođe do kompromisnog rešenja koje bi odgovaralo nacionalnim i državnim interesima Srbije.

"Nedvosmislena podrška Rusije u tom smislu je veoma važna za Srbiju jer će u narednom periodu pitanje KiM biti jedno od najvažnijih na međunarodnom planu", navodi Milivojević.

Ukazuje da se susret dvojice predsednika dogodio u trenutku kada je pitanje Zapadnog Balkana ponovo visoko kotirano na međunarodnom planu i kada se oko ovog regiona "nadmeću velike sile".

Dodaje da je jučerašnji sastanak u Sočiju koincidirao sa samitom NATO u Londonu, na kojem je Zapadni Balkan bio jedna od tema, ali i "maligni uticaj Rusije" kojem će, uveren je Milivojević, NATO posvetiti posebnu pažnju u narednom periodu nastojeći da po svaku cenu suzbije ruski uticaj na ovim prostorima.

Milivojević se osvrnuo i na izjavu predsednika Vučića da ga zvaničnici "iz raznih zemalja" pitaju zašto se sastaje sa Putinom, i istakao da je reč o jednom od trojice svetskih lidera koji diktiraju tempo i sadržaj međunarodnih odnosa i da je susret sa njim privilegija malog broja državnika u svetu.

"Ne postoji predsednik i zemlja koja bi odbila poziv da se sretne sa ruskim predsednikom. Danas se bez Putina i Rusije ne mogu rešavati globalna pitanja i zato je susret sa njim privilegija", smatra Milivojević.

Dodaje da je u Sočiju dogovoreno proširenje saradnje u ekonomskoj sferi na svim nivoima uz značajnije učešće Rusije u oblasti energetike, infrastrukture i vojne saradnje.

Ocenjuje značajnim što je tokom susreta Vučića i Putina dogovoren nastavak vojne saradnje ne samo kroz zajedničke vežbe i tehničku saradnju, već i kroz zajedničku proizvodnju u toj oblasti.

Ukazuje i da je Srbija od Rusije dobila nedvosmislenu potvrdu da će biti uključena u redovno snabdevanje gasom.

"Imajući u vidu da krajem meseca prestaje ugovor o transportu gasa preko Ukrajine i da se cela energetska situacija komplikuje, ta vrsta garancije je za našu zemlju veoma važna", ističe Milivojević.

Dodaje da je potvrđena saradnja u infrastrukturi, pre svega u obnovi železničkog saobraćaja što je, smatra on, od vitalnog značaja za Srbiju.

Nabavka ruske vojne opreme deo koncepta neutralnosti Srbije

Nabavka ruske vojne opreme deo je koncepta vojne neutralnosti Srbije, ocenio je diplomata i stručnjak za međunarodne odnose i spoljnu politiku Srećko Đukić i dodao da se vojno-tehnička saradnja između Srbije i Rusije najviše odvija kroz kupovinu te opreme.

"Ako naša zemlja sprovodi politiku vojne neutralnosti, odbrambena sredstva ili sredstva odvraćanja su joj potrebna u ostvarivanju te koncepcije", rekao je Đukić za Tanjug.

Đukić ukazuje da je Srbija posebno zainteresovana za kupovinu sredstva PVO, tačnije kupovinu "Pancira S-1", koji je, podseća, bio u Srbiji na nedavnoj pokaznoj vežbi zajedno sa ruskim protivazdušnim sistemom S-400.

"O tome danas nije bilo reči, ali mislim da je to to", naveo je Đukić.

On podseća da je iz Rusije jedan deo opreme koji je Srbija naručila već stigao u našu zemlju i da je reč o borbenim avionima, tenkovima, samohodnim vozilima... i napominje da se međusobna vojno tehnička saradnja svodi na kupovini ruskog novog ili polovnog oružja, ili donaciju Rusije našoj zemlji, održavanja određenih zajedničkih vojnih vežbi, ali da Srbija ne učestvuje u proizvodnji nekih komponenti za ruska oružja.

"To je pokušano ranije, ali se odustalo, jer srpska namenska industrija nije tog kapaciteta i ne može da prati rusku. Ova ostala industrija koja bi mogla da se uključi u proizvodnju vojnih sredstava je vrlo slabašna, mi nemamo više takvih preduzeća kao što su bili 14. oktobar, MIN Niš, Prva Petoletka", naveo je Đukić.

Biće dovoljno ruskog gasa za potrebe Srbije

Rusija je još jednom poručila da će biti dovoljno ruskog gasa za potrebe Srbije, bilo preko Ukrajine ili nekog drugog pravca, ali je nastavak Turskog toka, koji preko Bugarske treba da doprema ruski gas u Srbiju, još otvoreno pitanje zbog evropske regulative, izjavio je bivši ambasador i stručnjak za energetiku Srećko Đukić.

Komentarišući poruke koje su o ruskom gasu poslali u Vučić i Putin, Đukić je rekao Tanjugu da je Rusija i ranije davala uveravanja da će Srbiji na svaki način obezbediti potrebne količine gasa i da za Rusiju nije nikakav problem da našoj zemlji obezbedi dodatnih oko 100, 200 ili 500 miliona kubnih metara gasa.

"Još jednom je stavljena tačka na to pitanje. To više nije pitanje. Gasa će biti ili preko Ukrajine ili nekog drugog pravca", naglasio je Đukić.

Kaže da je Putin i juče rekao da će gas i dalje teći preko Ukrajine pošto je davno to i obećao, jer je politički uslov za izgradnju Severnog toka bio da gas teče i preko Ukrajine.

"Putin je rekao da su u toku pregovori. Takođe, ima dosta pozitivnih signala. Ovih dana je postignut dogovor o tranzitu ruske nafte preko Ukrajine, preko naftovoda Družba do 2030. godine, pod uslovima kojima je i do sada tranzitirana ruska nafta za Evropu preko Ukrajine. To je dobar signal, ali nafta nije gas pošto se energetska bezbednost zaoštrava ne na nafti nego na pitanju gasa".

Đukić očekuje da će dogovor oko nastavka tranzita ruskog gasa preko Ukrajine biti postignut bar kao privremeno rešenje dok se ne postigne trajno rešenje.

Kaže da Srbija troši godišnje oko 2,5 milijarde kubika gasa, a da, na primer, Bugarska troši 3,5 ili četiri milijarde, Mađarska osam ili devet milijardi, Rumunija 15 milijardi...

Govoreći o Turskom toku, Đukić ocenjuje da je Putin potvrdio da taj gasovod može da bude izgrađen jedino ako se budu poštovale evropske regule.

To je poruka koju je bugarski premijer Bojko Borisov doneo iz nedavne posete SAD, da Amerika nije protiv izgradnje Turskog toka ako bude poštovana evropska regulativa.

Prema njegovim rečima, to ne bi trebalo da bude problem ni za Rusiju, a Putin je i ranije rekao da su Rusi za izgradnju Turskog toka u dogovoru sa EU i po pravilima Trećeg energetskog paketa

"Zašto Bugarska tu oteže i trpi pritiske? Zato što ne može u potpunosti da se ispoštuje evropska regulativa, jer ona podrazumeva da - gasovod ne može biti vlasništvo onoga čiji je gas, kao i da kroz gasovod ne može teći samo ruski gas. Dakle, ako Bugarska izgradi gasovod u svojoj režiji može da pušta kroz taj gasovod do 50 odsto ili najviše do dve trećine ruskog gasa, a ostali gas mora biti nekog drugog proizvođača".

Dodao je da Bugari sada imaju problem sa punjenjem tog gasovoda, jer nema slobodnog gasa na tržištu koji bi mogao da potekne Turskim tokom osim ruskog gasa.

"To je problem koji ostaje otvoren, da se traži neko rešenje,da li može da se koristi gas iz Azerbejdžana ili neke druge centralno-azijske zemlje. Ali, u svakom slučaju problem Turskog toka ostaje otvoren", zaključio je Đukić.

Vesović: Za energetsku stabilnost važan siguran pristup gasu

Za energetsku stabilnost Srbije važan je siguran pristup gasu u svakom trenutku, a ruski gas je energetski pokretač srpske privrede, izjavio je Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije.

Vesović je za Tanjug rekao da je za Srbiju ekonomska saradnja sa Rusijom, kao i celokupnom Evroazijskom ekonomskom unijom, od velikog strateškog značaja, pre svega zato što smo sirovinski izuzetno zavisni od nafte i gasa koje uvozimo iz Rusije.

Za Srbiju je, navodi, vrlo važno da ima stabilnu isporuku gasa i dodaje da je stvaranje mogućnosti za alternativni pravac za snabdevanje gasom sigurnost za sve proizvođače koji svoju proizvodnju u Srbiji baziraju na sirovinama poput gasa.

"Turski tok i investicije koje su u zadnjih godinu dana napravljene kroz radove na izgradnji Turskog toka kroz Srbiju su značajne i pokrenule su srpsku privredu i srpsku građevinsku privredu i sve kompanije koje su uključene u taj projekat. Mislim da je, čak, u toku 2019. godine Turski tok doprineo rastu BDP-a Srbije za čak jedan procenat", kaže Vesović.

Naglasio je da je za našu energetsku stabilnost siguran pristup gasu u svakom trenutku važan, te naveo da Banatski dvor kao skladište gasa obezbeđuje tromesečnu sigurnost u slučaju da dotok gasa bude nestabilan.

Vesović je rekao da su praktično 70-80 odsto od dve milijarde dolara ukupnog uvoza Srbije iz Rusije sirovine.

"Naš izvoz se kreće oko milijardu dolara godišnje. Poslednjih nekoliko godina beležio je blagi rast iako smo imali jednu lošu fazu 2014.i 2015. usled nestabilnosti ruskog tržišta i rublje", rekao je Vesović.

Kaže da Srbija izvozi gotove proizvode, prehrambene proizvode, pre svega poljoprivredne proizvode i da 30 odsto tog našeg izvoza čine voće i povrće, a na prvom mestu jabuke.

"Za nas je važno da se Srbija predstavi kao investiciona destinacija, jer ne računajući NIS i veliko zajedničko strateško ulaganje i pojedinačni primeri iz industrije, nedostaju veće ruske investicije na srpskom tržištu", smatra Vesović.

Naglasio je da je srpsko tržište jedno od najatraktivnijih tržišta u Evropi i da ruskim partnerima treba da predočimo naše mogućnosti koje su privukle ogroman broj investicija iz EU.

"Na listi od 10 najvećih izvoznika iz Srbije, devet su praktično strane kompanije od kojih su osam iz EU. Jedan od srpskih aduta za privlačenje investitora jeste atraktivnost sporazuma o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Evroazijskom unijom", rekao je Vesović.