PORAŽAVAJUĆE: Svaki treći đak funkcionalno NEPISMEN! Srpski učenici PALI NA PISA TESTU

Svaki treći učenik u Srbiji je funkcionalno nepismen jer ono što je naučio ne zna da primeni u praksi, poražavajući su rezultati PISA testiranja koji su objavljeni juče.

Ovo testiranje, koje je 2018. sprovela međunarodna Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i koje služi za procenu kvaliteta znanja koje su učenici stekli tokom školovanja, pokazalo je i da je 40 odsto naših petnaestogodišnjaka ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti. Alarmantni su i podaci da čak 38 odsto đaka ne zadovoljava minimume u čitalačkoj pismenosti, a 38 odsto u naučnoj pismenosti.

Srbija na 45. mestu

Od 79 država, koliko je učestvovalo u testiranju, Srbija je zauzela 45. mesto. Od zemalja bivše Jugoslavije, ispred Srbije su Slovenija (21) i Hrvatska (29), a niže pozicije zauzele su Crna Gora (52) i BiH (62). Prva dva mesta zauzimaju Kina i Singapur.

Marija Videnović iz Instituta za psihologiju kaže da učenici koji nisu dostigli osnovni nivo pismenosti znaju da čitaju, da računaju, ali ne znaju naučeno da primene u realnim uslovima, u praksi. - Srbija za zemljama OECD zaostaje više od 40 poena, što znači da učenicima u Srbiji potrebno još godinu i po školovanja da bi tu razliku sustigli - objašnjava Videnovićeva.

Prema njenim rečima, prosečno postignuće učenika u zemljama OECD je oko 500 bodova, dok je u Srbiji posebno postignuće na skali matematičke pismenosti 448, na skali čitalačke pismenosti 439, a na skali naučne pismenosti 440 bodova.

Na prethodnom testiranju 2015. Srbija nije učestvovala zbog nedostatka novca, a 2012. je zauzela 43. mesto od 65 zemalja, koliko je tada učestvovalo. - Statistički, postigli smo iste rezultate kao i 2012, nema pomaka ni nagore, ni nadole - rekla je Videnovićeva.

Bez razumevanja

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže za Kurir da je glavni problem u našoj zemlji taj što učenici još nisu naučili da sa razumevanjem uče, već bubaju napamet, ali, problem je, kako kaže, i u samom programu, koji nije prilagođen potrebama modernog doba. - Sam program nastave mora da se oslobodi nepotrebnih lekcija. Udžbenici bi trebalo da imaju više praktičnih primera i slika.

Nastavnicima bi trebalo omogućiti da se stručno usavršavaju, te da naučeno znanje deci što više pokazuju i u praksi. Nije dovoljno samo izdiktirati lekciju. Ulaganje u nastavni kadar, materijal, učionice, korisne udžbenike, laptopove i radionice dovešće do boljeg znanja i boljih rezultata - zaključuje Antić.

Mladen Šarčević

OZBILJNIJI POMAK TEK 2024.

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je „umereni optimista i da će se rezultati popraviti 2021, ali se ozbiljniji pomak, kako kaže, očekuje tek 2024. - Iz iskustva znam da ovo nije kratka priča, jednogodišnja biljka, već višegodišnja i ovo su duže staze - rekao je Šarčević i dodao da je obrazovanju potrebno mnogo veće ulaganje.

Psiholog Ana Janković

DECA ŽELE PRAKTIČNU NASTAVU

Dečji psiholog Ana Janković kaže da se naš sistem obrazovanja i dalje temelji na teorijskom, a ne na funkcionalnom znanju i primeni. - Deci bi učenje kroz praksu i primere bilo mnogo zanimljivije i smislenije. Čim je gradivo smislenije, oni odmah imaju i bolju motivaciju, što bi se pozitivno odrazilo i na ocene, ali, pre svega, na znanje - zaključuje Jankovićeva.

Kurir.rs/ Ružica Kantar Foto: Dragana Udovičić