VOLJA ZA BOLJE
A sve jedno vreme bude, pa mine, do tišine. Spoznaja biva pozna. Tad nema natrag, a za napred ponestaje snage i volje.
Tempo života je neumitno mleo, kako druge tako i nju, bez poštede.
Primećivala je da se bolje snalaze oni koji su bili hazarderski raspoloženi, oni koji neuspehu nisu pridavali mnogo pažnje, kojima je do drugog mišljenja bilo kao do lanjskog snega, dok su ovi drugi, neprestano u grču, skoro pa prizivali iskakanja iz sistema željenog. Povlačili su se iz trke i onda kada za to nije bilo dovoljno opipljivih razloga, zadovoljavajući se sa manje nego što im je, u nekakvoj drugačijoj podeli, moglo pripasti.
Jedni, kao da su trčećim korakom koračali, dok su drugi puzili jedni su sve velikim slovima pisali, drugima su i sitna bila dovoljna, važan im je bio sadržaj. Jedni su pri padu ustajali, drugi su se dalje survavali i ne očekujući da im ko pripomogne da se pridignu. Jedni su zaboravljali, drugi su događaje akumulirali. Jedni su živeli, drugi život tumačili. Što je vreme više proticalo. sve manje su mogli jedni s drugima, na jednoj strani je smetala žurba, na drugoj sporost, na jednoj paljba, na drugoj indolentnost, ambicija nasuprot nezainteresovanosti, pogled naspram zamućenosti, buka kontra tišine…
A sve jedno vreme bude, pa mine, do tišine. Spoznaja biva pozna. Tad nema natrag, a za napred ponestaje snage i volje. Kako onda može biti bolje? Teško!
Sve češće svako gleda samo svoje… članove porodice, poslove, ugovore, džepove, a pored njega, van znanog stvarnog sveta, dešava se neki drugačije obojen život, život čiji scenario zavređuje knjige i filmove. Preživele posivele fotografije crno-belog sveta iz prošlog veka posmatraju iz uokvirenog kolaža. Ta uramljena, jedinstvena slika na unutarnjem zidu para vredi. Samo to što nije odbačena, njena je dragocena vrednost i prednost. Na poleđini su sačuvana imena: Juraj, Ana, Eva, Emilija, Adam, Jaroslav, Andrej… U tom kolažu kriju se otkucaji nezaustavljivog sata u kome i sekundara protokom vremena još neumorno barata.
Prvi put objavljeno: http://alma.rs/lib/savremena/Al-bas-najkraca-XVIII-konkurs.pdf str.85-86; Sporna je rečenica koja se u tekstu pojavljuje sa štamparskom greškom te je štivo nejasno, a u originalu je:Jedni, kao da su trčećim korakom koračali, dok su drugi puzili, jedni su sve velikim slovima pisali, drugima su i sitna bila dovoljna, važan im je bio sadržaj.
Autorka, S.M-M.
Poštovana Snežana, ispravili smo grešku u tekstu. Mi imamo saradnju sa Almom i onda objavljujemo priče iz njihovih konkursa, pa smo tako objavili i Vašu priču. Srdačan pozdrav!
Urednik