Treći srpski dani osiguranja u Aranđelovcu

- Za devet meseci ove godine bruto premija delatnosti osiguranja u našoj zemlji povećana je za 6 odsto, od čega bruto premija neživotnih osiguranja za 6,35 odsto, a bruto premija životnih osiguranja za 4,36 procenata. Gotovo je izvesno da se približavamo iznosu od 900 miliona evra bruto premije u jednoj poslovnoj godini, a ako se tome doda da je bilansna suma delatnosti osiguranja 2,4 milijarde evra, te da njen kapital iznosi zavidnih 520 miliona evra, to nesumnjivo ukazuje na snagu i potencijale za razvoj osiguranja u budućnosti - istakao je Mirko Petrović, predsednik Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije i predsednik Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“ prilikom otvaranja Trećih srpskih dana osiguranja. Ta manifestacija, pod nazivom „Pogled na prošlost, sadašnjost i budućnost osiguranja u Srbiji“, održana je od 28. do 29. novembra u Aranđelovcu.

Petrović je podvukao da je poverenje građana u delatnost osiguranja počelo da se učvršćuje i raste zahvaljujući merama Narodne banke Srbije i velikom broju odluka koje je ona donela, te naporima koje ulaže zajedno sa osiguravačima. Od 2005. godine do danas tehničke rezerve srpskog osiguranja, izraženo u evrima, porasle su šest puta, a premija nešto više od dva puta. Samo u 2018. godini zaključeno je 6.700.000 polisa, rešeno je preko 787.000 odštetnih zahteva, a na ime naknade šteta klijentima je isplaćeno preko 345 miliona evra.

Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pozdravljajući učesnike ovog velikog međunarodnog skupa istakao je da raste svest o značaju i ulozi osiguranja, kao i da se radi na Zakonu o osiguranju u slučaju povreda na radu, koji će predvideti obaveznost osiguranja svih zaposlenih, čime će sektor osiguranja biti podignut na još viši nivo. 

Viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović u uvodnom obraćanju naglasio je važnost zadržavanja trenda rasta tržišta osiguranja, a Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, istakao je da je ovaj događaj organizovan s ciljem da podigne svest o osiguranju, kao i to da polisa osiguranja nije trošak, već investicija.

Drugi dan konferencije otvorio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, koji je najavio izgradnju automatizovanih protivgradnih stanica širom Srbije, pre svega u oblastima koje su najčešće izložene vremenskim nepogodama. Izneo je i ideju da se budžet osigura od šteta koje mogu pogoditi poljoprivrednu proizvodnju, to jest da se osigura eventualni finansijski gubitak. A o tome šta je preduzela turska vlada s ciljem podrške poljoprivrednicima putem pula osiguranja govorio je Bulent Karan iz „Halk grupe“.

Učesnici skupa u Aranđelovcu imali su prilike da se upoznaju s pravcima daljeg razvoja koncepta Solventnosti II, o čemu je govorio njegov tvorac Karel van Kule, dok je na temu međunarodnih računovodstvenih standarda govorila Marija Korolikova iz AON-a. 

Okrugli sto o katastrofalnim štetama koje nas sve češće upozoravaju na svoja razorna dejstva vodio je novinar RTS Jovan Memedović. Okrugli sto počeo je filmom o brojnim štetnim događajima koji su u poslednjih nekoliko godina pogodili Srbiju odnevši mnoge ljudske živote i nanevši velike materijalne gubitke.

U diskusiji na Okruglom stolu učestvovali su Marija Bijelić iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade RS, Mira Kiridžić, predstavnik „Svis re“, Boban Stevanović, zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a RS, Edin Garaplija, osnivač i predsednik INZA grupe i ekspert za zaštitu i spasavanje, Đorđe Vučinić, predsednik Nacionalnog udruženja za upravljanje rizicima u RS, i Aleksandar Pantelić iz Kabineta predsednika Opštine Obrenovac. 

Zaključke Trećih srpskih dana osiguranja definisao je Zoran Blagojević, član Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije, koji je rekao da je pred nama period u kojem ćemo se morati suočiti s velikim izazovima transformisanja naših kompanija kako bismo obezbedili održivost poslovanja. Kompletan model poslovanja pretrpeće izmene kako zbog prilagođavanja propisima Evropske unije tako i zbog neophodnosti digitalizacije. Pritom, fokus mora biti na klijentima, jer sve što radimo radimo zbog njih, naglasio je Blagojević.

Ovaj, sada već tradicionalni skup osiguravača, okupio je više od tri stotine predstavnika osiguravajućih društava iz zemlje i sveta, kao i eksperata i državnih zvaničnika.