Šarčević o rezultatima PISA testiranja: Ozbiljniji pomak očekujemo 2024. godine

Mladen Šarčević je na konferenciji za medije na kojoj su predstavljeni rezultati PISA testiranja učenika, prema kojima je Srbija zauzela 45. mesto, rekao da je dosta toga urađeno.

"Dosta toga je već urađeno, reforma plana i programa krenula u školskoj 2018/19, i to za prvi, peti i prvi razred gimnazija, dok ove godine po reformisanom programu ide drugi, šesti i druga godina gimnazija", poručio je Šarčević.

Dodao je da je stiglo vreme da se mnogo više ulaže u obrazovanje i da budžeti moraju da se drastično povećaju.

Navodi da su vodeće zemlje na listi PISA testiranja decenijama ulagale u obrazovanje, zato to čeka i Srbiju.

"Obezbedili smo sredstva iz sektorske budžetske podrške da možemo da krenemo u onaj najvažniji deo reforme vezane za obuke nastavnika. Ovde je promena paradigme u načinu prenošenja znanja. Ono o čemu stalno govorimo, i to je suština onoga što Srbija radi, da napustimo prenošenje sadržaja i reprodukciju istih. Poenta je da se dođe do projektne nastave, da se rade međupredmetne veze u okviru predmeta koji se sada uče", rekao je ministar.

"Infrastruktura škola je katastrofa bila, to se podiže. Oprema i digitalna pismenost nastavnika nisu prelazile 30 odsto. Znači obuka samo u zavodima koje se rade svake godine su ogromne. Došli smo do 10.000 digitalnih učionica, dogodine 20.000, one tamo treće godine 30.000. To je proces. Prvi put imamo ozbiljna sredstva, skoro 900 miliona dinara za kupovinu računara. Ozbiljno se trudimo da se sve redizajnira, obnovi", dodao je Šarčević.

Svaki treći učenik u Srbiji je funkcionalno nepismen, naučeno ne zna da primeni u praksi –to su pokazali rezultati PISA testiranja sprovedenog prošle godine. U našoj zemlji je testirano više od 8.000 petnaestogodišnjaka, uglavnom učenika prvog razreda srednje škole.

Ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti je 40 odsto učenika, 38 odsto ne zadovoljava minimume u čitalačkoj pismenosti i 38 odsto u naučnoj pismenosti – pokazali su podaci PISA testa. 

"Prosečno postignuće učenika u zemljama OECD-a oko 500 bodova, dok u Srbiji na skali matematičke pismenosti 448, na skali čitalačke pismenosti 439, na skali naučne pismenosti 440 bodova. U odnosu na 2012. godinu, naša zemlja nije napravila značajnu razliku, nema pomaka ni na gore, ni na dole", kaže Marija Videnović iz Instituta za psihologiju.

Srbija zaostaje oko 40 bodova za zemljama OECD-a.

"Jedan od načina da se to približi jeste procena da je potrebno oko godinu dana, godinu i po dodatnog školovanja kako bismo ćtu razliku uspeli da sustignemo", ističe Videnovićeva.

PISA testiranje se radi na svake tri godine. Đaci u Srbiji nisu učestvovali 2015. godine zbog nedostatka novca, a u 2012. godini Srbija je zauzela 43. mesto od 65 zemalja koliko je tada učestvovalo.

PISA testiranje služi za procenu kvaliteta znanja koje su učenici stekli tokom školovanja, odnosno mogu li naučeno da primene u praksi.