INTERVJU Čeda Jovanović: Srbija ima dva i po političara: Vučića, Dačića i mene
Razlika između mene i ostatka opozicije je u tome što oni način za smenu Vučića vide u njegovom visokom pritisku, a ja ne. Ja se bavim politikom, kaže u intervjuu za “Blic” lider LDP Čedomir Jovanović.
Komentara 0
Na pitanje da li je odluka Liberalno-demokratske partije o izlasku na izbore definitivna, zbunjeno odgovara: ”Ne, otkud vam to?”
Takav utisak se stiče iz vaših izjava.
- Tačno, ali nisam samo ja stranka.
Šta je plan?
- Nemam odgovor do kraja. Ne mogu da dozvolim da ostavim Srbiju ovakvu kakva je, autodestruktivna, da je ostavim bez mogućnosti da razgovaramo. Potrebna nam je ta skupština, makar i 100 puta luđa od ove.
A šta ćemo s delom javnosti koji način da nešto promene vide u bojkotu?
- Oni način za promenu vide u nestanku Vučića, i to je ključna razlika između mene i njih. Ali ja se bavim politikom, oni ne. Meni sigurno nije najveći problem Srbije “Krušik” i neka mina koju su Rusi iskopali u Donjecku da bi nas kompromitovali i napravili dodatni haos u Srbiji. Nije Putin slučajno rekao: “Crnu Goru sam izgubio, Makedonija je stativa, Srbiju zaboravite” u danu u kome gledamo snimke ruske službe GRU koja vršlja po Srbiji kao da je Podmoskovlje, i tako godinama. Ovde imaju veći vozni park od BIA. I uradiće nam sve što nisu stigli u Crnoj Gori i u Makedoniji. Jer se i oni bore za život baš kao i mi. A prokletstvo naše generacije je u istini da se i njima i nama svet okrenuo na glavu, da smo svi u slobodnom padu i da oni koče tako što nas guraju u provaliju.
Ako nije mina najveći problem Srbije, šta je?
- To što ne znamo šta ćemo sa sobom. Čak i mi koji znamo, ne znamo kako ćemo to da uradimo.
Šta vi želite?
- Mir. Samo to me interesuje.
Kako možemo da ga sačuvamo?
- Tako što moramo da čuvamo jedni druge. Da čuvamo sebe. Da govorimo istinu. U ovakvoj postavci Srbija neće biti bolja ako je preduslov polomiti kičmu Vučiću, koliko god se s njim ne slažemo. Moja neslaganja s njim su mnogo veća od Đilasovih ili od Marinikinih. Ona je bila njegov izbor za šefa Odbora za evropske integracije u Skupštini, ne ja. To je isti taj Vučić. Ako joj je valjao 2016, kad ju je izabrao za tu poziciju, šta se desilo u međuvremenu? Kakav je to ona autoritet u vojnoj industriji? U ovoj zemlji od 2003. nismo mogli čauru jednu da napravimo, a da Amerikanci to ne znaju. Da neko kaže da mi prodajemo oružje džihadistima i ISIS-u, pa to je ludilo.
Da se vratimo na mir. Zar je ugrožen?
- Jeste. To pitanje je stiglo na sto zbog naše nesposobnosti da na njega odgovorimo trajno u prethodnih 20 godina. Ako Kosovo ne može u UN, a vidimo da ne može, gde će? Onda će u Albaniju, pa će za sobom povući istočnu Makedoniju, pa deo Crne Gore, pa će ovde neka usijana glava reći “hajde da se spustimo do Kumanova” i da uzmemo sever Crne Gore i da konačno Republiku Srpsku vežemo za sebe. Pa će neka mađarska usijana glava da kaže - daj da sada rešavamo ono što smo čekali 100 godina, pa da uzmemo sever Vojvodine, deo Rumunije, da krenemo na Slovačku. A danas imamo mnogo manje političkog potencijala nego devedesetih i zato je opasnije. Pogledajte na šta liči politički život i ko su ljudi koji se u njemu pojavljuju.
Ko su ljudi u politici?
- Mislim da su bolidi, diletanti. Gotovo svi.
Na koga konkretno mislite?
- Na sve što vidim oko sebe.
Kada koristite kvalifikacije “diletanti i bolidi”, da li i na sebe mislite?
- Važno je šta drugi misle o meni... Za one devedesetih sam bio klinac, a za ove sad sam slika prošlosti koja treba da nestane pošto sam još na nogama i definitivno sam u pravu za sve što sam o zemlji rekao i u njoj uradio. Kažu, treba nova lica da dođu. A kad kandidujem nova lica na beogradskim izborima, onda ona dobiju hiljadu glasova. Ova zemlja ima dva i po političara - Vučića, Dačića i mene.
Pročitajte još
Ko je “i po”? Vi?
- Kažu da je Dačić. Mogu i ja, pa šta... i Vučić... Ko god da je ta polovina, samo dokazuje koliko smo plitko društvo, potrošen smo narod, gotovo bez potencijala, od svih što postoje, mi Srbi nijednu pristojnu partiju ne možemo da sastavimo, pa vratove sebi lomimo jer ni za šta drugo i ne znamo.
Šta je s ostalima?
- Nemam problem što su oni moji politički protivnici. Imam problem što je tu toliko gluposti, neznanja i neodgovornosti. Da vi čekate Vučića ispred RTS-a i da mu vičete “p*zdo, Kosovo si izd’o”. Šta hoće Đilas? Hoće rat? Ja neću.
A kritike na vaš račun...
- Koje kritike?
Da ste Vučićev opozicionar i poslušnik?
- Čeda je narkoman, Čeda je Šiptar, Čeda je ustaša, Čeda je lopov... Je l’ tako?
Jeste li Vučićev poslušnik?
- Pitajte njega.
Hoću, ali prvo pitam vas.
- Nisam ni istomišljenik, ali pokušavam da razumem to što radi i mislim da zasad nisam pogrešio.
Da li komunicirate oko važnih pitanja?
- Kako kad... Uvek onda kada zbog haosa od situacije nije dobro ni njemu ni meni. Nedavno sam mu rekao da je neviđeni diktator. Bio sam na svadbi ćerke Nataše Mićić kada je on otvorio istočni krak auto-puta a da ni na jednoj naslovnoj strani nije bila ta vest. Kao što sam ga pozvao dan kasnije, kada se vratio iz Ohrida, posle “malog šengena” i rekao mu da je super što navodno njegovi mediji oduzimaju Srbima pravo da ga čuju dok pored Rame i Zaeva govori da je to najpametnija ideja iza koje je stao. Odgovorio je rezignirano: „Samo ti to primećuješ”. Nisam njegov istomišljenik. Zašto sam ja bilo kome potreban? Šta on to može da očekuje od mene? Glasove u Skupštini? Pa moji poslanici su Žarko Korać, Nataša Mićić i Nenad Milić. Ko lud može da pomisli da su to ljudi s kojima može da se manipuliše?
Više kritikujete opoziciju nego vlast?
- U trenutku kada Vučić potpisuje “mali šengen”, a ne lupeta o Karlobagu, Karlovcu, Virovitici i Ogulinu, meni je normalno da podržim njega, a ne one koji ga čekaju ispred RTS sa porukom “Vučiću piz*o, Kosovo si izdao” i “Kosovo je Srbija”. Pa gde su prespavali sve te ratove? U tome što oni rade nema nikakve politike. Kada je propao referendum u Makedoniji pre godinu dana, Vučić je iz Moskve poručio da treba poštovati volju naroda, a ja sam mu rekao da je bolje da ćuti ako ne može da pomogne.
Moram da se vratim na izbore...
- Mi smo te izbore uništili. Vučić je za to takođe odgovoran. Deo ljudi veruje da izbori više nisu način promene. Vučić iz svojih razloga nije učinio sve da bi uverio ljude da na te izbore ima smisla izaći i da oni nisu farsa. Kritika izbora i izbornog zakonodavstva je besmislena. Te promene su pozitivan iskorak, ali ne postoji ništa više što Vučić kao Vučić može da uradi. Mora i druga strana da uradi nešto. Ja nisam kukumavčio 2000. godine, borili smo se kako smo znali.
Bore se i oni kako znaju, ovo je njihov način, legitiman.
- Tačno. To je glup način borbe u kojoj su osuđeni na propast.
S kim sebe možete da vidite u koaliciji?
- Sa svakim ko je odgovoran za svoje klince, ko želi da živi u miru.
Kako komentarišete Deklaraciju za EU koju su inicirali ljudi koji su izašli iz LDP-a?
- To se moj padrino malo igra.
Ko je padrino?
- Beba. Meni je to simpatično. Posebno kada se okupi galerija likova koja je sahranila svojim radom evropsku ideju. To su svi oni koji su bili deo vlasti do 2012. godine, koji su ćutali o 12. martu, kohabitirali sa Koštunicom...
Tu su i vaši bivši saradnici - Andrić, Đurić, Ranđić...
- Nisu se pojavili nigde, ja ih stvarno nisam video. Ali znam da su oni odlučili da ostanu iza tih ostataka DS-a o kojima smo do juče imali tako fino mišljenje da ga vaš novinski papir ne trpi.
Je l’ možete njih da zamislite kao neke političke protivnike?
- Teško, zato što ih poznajem. Mogu da zamislim da žele neko mesto za sebe, ali i oni vrlo dobro znaju gde je problem i razlika u hteti i moći. Je l’ vama normalno da neko potpisuje Deklaraciju o EU a ne pozove LDP?
Pročitajte još
Jeste li uvređeni?
- Ne. Meni je to smešno. Ja sam to pisao pre 10 godina. To nije danas tema. Danas je tema mir. Za mene je prvo ime EU - mir.
Često pričate o pogrešnom shvatanju politike, a vi ste posle 20 godina na dva odsto podrške.
- Imam 3,5 odsto.
Ko to kaže?
- Poslednja istraživanja... I šta to znači? Da ja nisam u pravu? Zemlja nam visi na tih nekoliko procenata normalnih ljudi.
Posle 20 godina u politici i 3,5 odsto, previše ste samouvereni.
- Moju ideju je teško prihvatiti jer ni drugi oko nas nisu mnogo bolji, pa je svima lepše u brlogu samozavaravanja. Jedini sam koji je otišao u Srebrenicu. Da su jednom stali kraj kostiju koje se tamo nalaze, promenili bi svoju priču, ne bi usvajali sramne deklaracije u kojima ne smeju da pomenu genocid i Srebrenicu. Da su jednom otišli na Kosovo, govorili bi o Albancima kao o narodu, a ne kao o životinjama. Da su jednom bili pošteni, rekli bi da možeš da živiš ili tako što si lopov ili tako što radiš. Ja celog života radim, pa zato što ne mogu da me kupe, odlučili su da me sahrane u lažima. Eno im „Fidelinka“.
Šta je s „Fidelinkom“?
- Izašao sam pre šest godina iz toga. Eno propada, posle mene nema nikoga. Digli su mi zakup devet puta. Dok je pored mene čovek iz druge zemlje plaćao četiri hiljade evra, meni su digli zakup na 50.000 evra.
Deluje neverovatno, s obzirom na dobre kontakte koje imate s ljudima iz vlasti.
- Imam, ali to nije tema za moj razgovor s Vučićem. Onda bih bio kao ovi što su zidali „Velikog brata“ u Pionirskom gradu, onda bih se talio. Onda bi Radulović bio normalan, a ne lud što je na kraju svima postalo jasno, bez obzira što su bili isti kao on dok su me rušili lažima o Vučićevim kreditima...
Je l’ čujete nekad kako kažu “Čeda ima najbolju politiku, ali je razočarao?”
- Čujem svakog dana.
Je l’ se osećate kao neko ko je razočarao?
- Ne. Osećam se kao neko ko ne može da nađe jezik da ljudima objasni koliko je važno ono što radi. Jedni me mrze zato što se dopadam njihovim ženama, žene zato što im ne poklanjam pažnju, svako vidi u meni ono što je on hteo da bude, a nije mogao.
Niste se oglasili o doktoratu Siniše Malog?
- Jesam, vrlo jasno.
Šta mislite o toj celoj priči?
- Mislim da je to s*anje. Prvo zato što je on napravio s*anje, a drugo zato što je to postao ugaoni kamen naše svakodnevice. Taj doktorat je postao jadni smokvin list propale srpske opozicije. Histerija o Siniši Malom i o Hercegovačkoj ne može bar meni sakriti istinu o prevarantskoj politici koja ćuti o megalažima zbog kojih nestajemo... o nacionalizmu pre svega, onom koji je od nas napravio zbeg, a ne narod, o nacionalizmu koji je uništio milione života, srušio gradove i države... To se ne može sakriti iza navodne borbe za akademsku čestitost ili pravnu državu.
Nisu mine tema, nije doktorat tema...
- Jesu teme, ali ne teme svih tema. Lakše se postaje komandant 63. padobranske brigade nego direktor “Krušika”. Kako to da su svi ti direktori bili direktori i ranije? Jesu li se tada ponašali drugačije? Jesu li počeli da kradu kad je Vučić došao na vlast ili su krali i ranije? A ko je otvorio tu priču? Ja neću da budem ruska batina u Srbiji. Znam šta je iza toga, znam šta je Ruski institut za strateške studije, znam šta je GRU, nije Vučić otvorio centar u Nišu nego neko drugi.
Ko?
- Boris Tadić i DS. Oni su išli na izbore štampajući Putinovu rođendansku čestitku.
Osećam se kao grešnik
Gde vidite sebe u aprilu ili maju sledeće godine?
- Znam gde bih voleo da budem. Voleo bih da budem s Jelenom i klincima dok svi zajedno čekamo još jedno dete. Imam 48 godina, osećam se kao grešnik kojem su deca, porodica zapravo epizoda u životu koji živim na nekoj drugoj strani. To što su mi stalno pred očima, što se uvek držimo za ruke, to što se volimo samo čini jačim taj moj osećaj i želju da ga se oslobodim tako što ću nešto presložiti u svom životu.