Smenljivost vlasti je srž demokratije

…rečeno je na promociji u neobičnom ambijentu Specijalnog rezervata prirode Zasavica gde je razgovarano kako o knjizi, tako i o stanju u našem društvu i državi.

Analizirajući Komšićevu knjigu dr Vladimir Goati na pitanje šta drži Srbiju u zapećku savremenih demokratija, kaže da nije dovoljno naglašeno „demografsko pražnjenje“. On je podsetio da je od 5. marta 2000. do kraja 2017. prema zvaničnoj statistici zemlju napustilo 650 hiljada ljudi, ističući da se taj broj slobodno može povećati na oko 900 hiljada ljudi. „Srbiji nedostaju ti ljudi koji glasaju za dinamične lidere sklone promenama“, kaže dr Goati i ocenjuje da je teško predvideti promenu koja će se u kratkom roku dogoditi. Prema njegovim rečima, taj manjak se vidi na svakim izborima. „Nešto manje od milion ljudi na izbore neće izaći, oni su već glasali nogama“ , zaključuje dr Goati.

Po Komšiću izbori su proces periodičnog sporazumevanja države sa građanima i neka vrsta društvenog ugovora ili ugovora sa narodom. „Problem je što se poverenje zaslužuje, a ne kupuje, a mi u proizvodnji pristanka imamo kupovinu poverenja sa već razvijenim mehanizmima“, istakao je recenzent Komšićeve knjige dr Slaviša Orlović.

Prema oceni dr Latinke Perović, Komšićeva knjiga je značajna za razumevanje „slučaja Srbije, koja je još uvek zemlja bez samoodređenja“.

Ona primećuje da je bila široko raširena iluzija mogućnosti brzih promena posle 2000. godine i podseća da je karakteristika svih vladajućih ideologija od 1878. bila neponavljanja zapadnoevropskog iskustva, kapitalizma i liberalizma. „Naša politička kultura je bila monistička, od stvaranja političkih partija imali smo model partije kao političkog hegemona. To je Radikalna stranka u 19. veku, koja je stvorila prvu partijsku državu“, podseća dr Perović.

Na pitanje zbog čega su neuspeli pokušaji političkog pluralizma u Srbiji, odnosno zašto se sve završava u vladavini jedne stranke, odgovara da je to posledica ne samo koruptivnosti birača, nego i stanja svesti, monističke strukture koja ne dopušta ni socijalno ni političko raslojavanje društva, jer je još uvek zarobljena idejom države kao teritorije koja obuhvata ceo etnos.

„U krajnje problematičnoj atmosferi jednog visokokonfrontiranog, pocepanog društva sa nedostatkom kapaciteta pre svega vlasti, a onda i značajnog dela opozicije da odgovorno na konstruktivan način obezbede princip međusobne konkurencije, takmičenja, ali i saradnje na ključnim pitanjima nacionalnog i državnog interesa, neophodno je odbraniti dignitet pojmova i ukazati na ozbiljne tendencije falsifikovanja demokratije i istovremeno sa idejnog aspekta afirmisati moguća institucionalno-reformska rešenja, ja sam zagovornik traganja za evropskim principima dobre uprave i upravljanja“, rekao je dr Komšić, navodeći šta su poruke i razlozi za pisanje ove knjige. On ističe da ti principi počivaju ne samo na podeli vlasti na horizontalnom nivou između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, nego i na evropskom principu supsidijarnosti i vertikalnoj podeli moći kako bi došli do nivoa regionalne i lokalne demokratije, gde građani mogu neposrednije da utiču na političke procese i da lakše kontrolišu vlasti.

„Loši ponavljači“

Ukazujući na važnost učenja demokratiji o čemu piše Komšić, dr Boško Kovačević ocenjuje da smo mi već 30 godina „loši ponavljači“ i pesimistički zaključuje da „ne veruje da ovakva nacija, klasa i država mogu da naprave ozbiljniji iskorak u promene“. Sociolog i istraživač Srećko Mihajlović podsetio je da je oko dve trećine birača autoritarno orijentisano i da se negativno određuje prema politici i strankama i ocenio da se u takvom okruženju teško može govoriti o slobodnim izborima. Dr Jovanka Matić ukazuje da „imamo ne samo zarobljenu državu, nego i zarobljeno društvo i smatra da „režim u Srbiji teži uništavanju društva, razaranju društvenih veza i svođenju na odnose u zajednici, te podseća da Komšić naglašava da to obavezno znači inkviziciju, tajnu policiju, romantizovanje razbojništava, povratak zverima i destrukciju ljudskih odnosa i humanosti“.