BALKAN će se TRESTI NEDELJAMA! Zemljotresi stižu u serijama, a evo na koji način se UDAR MOŽE PREDOSETITI!

zemljotres, Panama / Izvor: Profimedia/ilustracija

Potresi nastaju u sudarima i podvlačenju tektonskih ploča jedne ispod druge, a Balkan se nalazi blizu mesta na kojem se sudaraju dve velike ploče

Jugoistok Evrope pogodilo je čak šest izuzetno snažnih zemljotresa u poslednjih četiri dana. Stručnjaci objašnjavaju zašto, iako je poznato da je Balkan veoma trusno područje, tačan trenutak, pa ni dan zemljotresa, teško može da se predvidi.

Juče se, četvrti dan zaredom tresla Albanija, gde je zabeleženo još tri snažna zemljotresa. Prvi udar je bio najjači i pritom je u rušenju nekoliko zgrada u Draču i Tumanu stradalo, prema poslednjim podacima, 47 osoba. Treslo se i sinoć kada su Albaniju pogodila još dva zemljotresa jačine 5 i 3,8 Rihtera.

Jaki potresi su zabeleženi i u BiH i u Grčkoj, ali su ove dve države prošle bez žrtava i uz manju pričinjenu materijalnu štetu.

OVO JE GLAVNI UZROK RAZORNIH ZEMLJOTRESA: Ispod Jadrana SUDAR TEKTONSKIH PLOČA, Balkan je PRVI NA UDARU (MAPA)

Jedna greška ih KOŠTALA ŽIVOTA, može i NAMA da se desi: Srpski arhitekta otkriva UZROK KATASTROFE u Albaniji

''Ljudi spavaju u šatorima, plaše se novog zemljotresa'' SRPSKI SPASIOCI OBJAŠNJAVAJU SITUACIJU U ALBANIJI!

Duga istorija zemljotresa na Balkanu

Potresi nastaju u sudarima i podvlačenju tektonskih ploča jedne ispod druge, a Balkan se nalazi blizu mesta na kojem se sudaraju dve velike - Afrička i Evroazijska, dok se Albanija nalazi na maloj, Jadranskoj.

Zbog ovih tektonskih aktivnosti pogođena područja beleže dugu istoriju prilično snažnih potresa, tako da ono što se zbiva nije neočekivano.

U potresu magnitude 6,9 koji je u aprilu 1979. pogodio Albaniju i Crnu Goru poginulo je 136 ljudi, dok je više od 1000 povređeno. U malo slabijem potresu magnitude 6,1 koji je 1963. pogodio Makedoniju, poginulo je više od 1.000 ljudi. Više od 200.000 ljudi tada je ostalo bez krova nad glavom.

Potrese slične magnitude beležimo i u Hrvatskoj: 1667. u Dubrovniku, 1870. kod Klane, 1880. u Zagrebu, 1916. kod Grižana, 1942. kod Imotskog, 1962. kod Makarske i 1996. kod Stona.

Stručnjaci ističu da bi se podrhtavanja tla i jači potresi kakvi se događaju poslednjih dana mogli nastaviti još danima, pa i nedeljama. Ipak, gde i kada će se desiti zemljotres jeste pitanje na koje je, makara za sada, nemoguće dati odgovor.

zemljotres / Izvor: Reuters

Koliko se možemo približiti predviđanju potresa?

Za mesta s visokom stopom istorijske aktivnosti, šansa ponovnog udara u budućem razdoblju od nekoliko decenija može biti prilično velika. Na primer, postoje modeli koji kažu da je verovatnoća da će se u sledećih 30 godina u Južnoj Kaliforniji dogoditi potres magnitude 7,5 ili veći oko 38 odsto. No, ako se istim modelima pokuša izračunati šansa da se takav potres dogodi u sledećih nedelju dana, izgledi padaju na oko 0,02 odsto. Da ne govorimo o danu ili satu.

Pouzdana predviđanja potresa zahtevala bi neke prekursore - neke vrste signala u tlu ili na njemu koji bi ukazivali da je veliki potres na putu. Takvi signali morali bi da se jave samo pre velikih potresa i morali bi se događati pre svih velikih potresa. Seizmolozi do danas nisu uspeli pronaći nikakve prekursore.

Jedan od ključnih problema je to što je geometrija raseda vrlo složena, tako da je vrlo teško odrediti tačnu lokaciju na kojoj će se energija, nakupljena u sabijanju tektonske ploče uz ploču, osloboditi. Još veća nepoznanica je određivanje trenutka potresa. Ono bi trebalo da se temelji na dve glavne teorije koje tumače kako nastaje potres. Međutim, mi nemamo jasne potvrde ni za jednu od njih da je tačna.

The referenced media source is missing and needs to be re-embedded.

Pod pretpostavkom da obe funkcionišu, predviđanje sledećeg potresa moglo bi se temeljiti na sledećim faktorima:

lokaciji najvećeg neoslobođenog naprezanja
vremenu koje je prošlo od poslednjeg potresa do novog oslobađanja energije
preciznom poznavanju zone raseda (što možda nikada nećemo postići za mnoga područja).

Godine 1985. ovaj je okvir naveo naučnike da poveruju da je parkfildski segment raseda San Andreas u Kaliforniji već trebalo da doživi potres. Stručnjaci su uključili najsofisticiranije metode nadzora kako bi pratili njegov razvoj. Objavili su da će sledeći potres pogoditi to područje najkasnije 1993. godine. Međutim, potres se dogodio 11 godina kasnije, 2004. godine, i bez ikakvih upozorenja.

Koje su vrste signala razmatrane?

Proučen je širok spektar mogućih signala, u rasponu od povećanja koncentracije gasa radona i promena u elektromagnetskoj aktivnosti, preko podrhtavanja tla koja se zbivaju pre većeg potresa, savijanja, odnosno deformacije Zemljine površine, do geohemijskih promena u podzemnoj vodi, pa čak i neobičnog ponašanja životinja u trenucima koji prethode velikom potresu.

Za navedene signale imamo dokaze da se pre velikog potresa mogu nasumično javljati. Nažalost, ove nepravilnosti takođe se ponekad dešavaju, a da nakon njih ne slede veliki potresi. Kada se primene stroga pravila na ove signale, ništa ne odskače kao neki pouzdani prekursor.

Zemljotres / Izvor: Profimedia

Koji pristupi daju nadu za budućnost predviđanja?

Brojni stručnjaci danas rade na posmatranju promena u elektromagnetskim signalima koji su prethodili velikim potresima. Pristup se temelji na radu Fridmana Frojnda u NASA-inom istraživačkom centru Ames u Kaliforniji. Naime, Frojnd je pokazao da sabijanje stena može dovesti do stvaranja pozitivnih električnih naboja u zemlji koji bi mogli da uzrokujui neobične elektromagnetske signale pre potresa.

Neka novija istraživanja takođe pokazuju da bi geomagnetske promene mogle biti neki prekursor. U poslednje vreme u rad na analizama podataka i predviđanjima sve više se uključuje i veštačka inteligencija.

BALKAN STRAHUJE OD NOVIH POTRESA! Koliko je Srbija izložena zemljotresima i koji delovi zemlje su NAJVIŠE NA UDARU?