"Nedopustivo je da premijerka Srbije daje ovakve paušalne izjave, bez uzimanja u obzir svih činjenica. Suprotno njenoj izjavi, u Srbiji se putem malih hidroelektrana u proseku proizvede svega 0,76 odsto ukupno proizvedene električne energije na nacionalnom nivou, dok se korist koju privatni investori imaju od podsticaja za izgradnju malih hidroelektrana meri milionima evra", navedeno je u saopštenju WWF-a.
Kako se dodaje, najnovije istraživanje o hidroelektranama u Evropi ukazuje na to da na kontinentu već postoji više od 21.000 hidroelektrana, te da se planira izgradnja još oko 9.000, a najviše u zemljama Jugoistočne Evrope.
"U Srbiji se, pored 85 izgrađenih, planira i više od 800 novih malih hidroelektrana koje bi nepovratno uništile srpsko rečno bogatstvo, te ugrozilo opstanak brojnih biljnih i životinjskih vrsta, ali i lokalnih zajednica", naveli su iz WWF-a.
Istovremeno bi, kako je naglašeno, "poreski obveznici u Srbiji, putem sistema podsticaja, uplaćivali svoj novac na račune privatnih investitora, dok bi dobit za zemlju i lokalne zajednice bila nikakva".
Iz WWF-a su ukazali da Vlade Srbije nije uspela da zaštiti srpske reke i biološku raznovrsnost, pritom u potpunosti ignorišući nacionalne zakone, ali i direktivu EU o zaštiti voda i životne sredine.
Dodaje se i da su građani Srbije svedoci sistemskog uništavanja srpskih reka, nepoštovanja volje lokalnih zajednica i sistemskog zanemarivanja nacionalnih zakona.
"Svojom izjavom, premijerka se oglušila na brojne analize i upozorenja organizacija civilnog društva, akademske zajednice, ali i sveopšte javnosti koji pozivaju na uvođenje reda u sprovođenju zakona i međunarodnih obaveza", ukazali su iz WWF-a.
Iz tog fonda smatraju da izjava premijerke vodi ka produženju važenja Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije, kao i Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije.
"To je suprotno najavama koje već duže od godinu dana stižu od ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana da će zabraniti izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima", navedeno je u saopštenju.
U WWF-u smatraju da je potrebno u potpunosti zabraniti izgradnju malih hidrolektrana, a u zaštićenim područjima i onima koja su u procesu zaštite, kao što je Dolina Velikog Rzava, treba zabraniti izgradnju bilo kakvih hidroenergetskih postrojenja.
Zbog svega toga, grupa organizacija civilnog društva, uputila je premijerki Brnabić pismo u kojem je informišu o problemu malih hidroelektrana u Srbiji, te pozivaju Vladu da hitno reaguje i ograniči maksimalni kapacitet za sticanje statusa povlašćenog proizvođača, odnosno statusa privremenog povlašćenog proizvođača za male hidroelektrane, na sumu ukupno instalisane snage koja je aktuelna na dan usvajanja Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije.
Osim toga, u pismu predlažu i da se oformi radna grupa koju bi činili predstavnici struke, investitora, resornih ministarstava i civilnog društva.
Objašnjeno je da bi uloga te radne grupe bila da analizira raspoloživa rešenja i ideje, koja bi bila uključena u pripremu izmena Zakona o energetici i odgovarajućih podzakonskih akata kojim se regulišu podsticaji za obnovljive izvore energije.
U WWF Adrija se nadaju da će premijerka Brnabić razmotriti pismo koje joj je poslato, te će doneti pozitivnu odluku i stati na stranu zaštite životne sredine, a ne interesa pojedinaca. Vreme je da se donesu hrabre odluke i preduzmu konkretne mere od kojih bi korist imali i ljudi i priroda.
WWF je jedna od najvećih svetski priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.
Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR