"I ISTOK I ZAPAD" Srbiju čeka deklaracija o nezavisnosti i neutralnosti
Srbija bi 15. februara na Sretenje sledeće godine mogla da dobije deklaraciju o političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti zemlje. Novina je isticanje političke nezavisnosti, a njome se, kako kaže šef diplomatije Ivica Dačić, svima poručuje da vodimo samostalnu spoljnu politiku zasnovanu na našim interesima.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
U Skupštini će 15. februara, kako je planirano, naći više dokumenata, a među njima i Strategija odbrane i Strategija nacionalne bezbednosti koje je Vlada Srbije usvojila 8. avgusta ove godine. Pre dvanaest godina Srbija se već deklarisala kao vojno neutralna država Rezolucijom o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije. "Za" je glasalo 220 poslanika. Korak dalje biće ova deklaracija.
Pročitajte još
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da bi deklaracija trebalo da se donese zbog budućih generacija.
- Verujem da bi jedna vrsta potvrde unutrašnje i spoljne politike za koju mislim da je izazvala poštovanje celog sveta, da bismo to mogli da uradimo zbog budućih generacija. Mi se te politike držimo, ali je važno da, kada ustanovite jedan kurs i kada taj kurs potvrdite, onda vas i drugi posmatraju na taj način. Meni je belgijska premijerka rekla: "Vi ste postali poznati po nezavisnoj politici", ja sam na to ponosan - rekao je Vučić.
Deklaraciju o političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti, poznavaoci političkih prilika vide kao potcrtavanje aktuelne politike i većinskog opredeljenja u zemlji - i Istok i Zapad. Vojna neutralnost podrazumeva neulazak Srbije u NATO, ni u ODKB, a politička nezavisnost, kako ističe ministar spoljnih poslova Ivica Dačić za "Blic", da samostalno vodimo spoljnu politiku.
- Deklaracija je jako važna jer ističe najvažnije postulate naše države. Bitno je i da se to naglasi kroz dokument, a onda i da se potvrdi kroz Skupštinu. Kada je u pitanju vojna neutralnost, ona je neupitna, kroz ma kakve pritiske prolazili, a važno je i da se istakne politička nezavisnost i na taj način svima poručimo da vodimo samostalnu spoljnu politiku zasnovanu na našim interesima - napominje Dačić.
Pročitajte još
Ostaje da se vidi kako će tačno sve to u deklaraciji da bude definisano, a direktor istraživanja ISAK fonda Igor Novaković kaže za "Blic" da je neutralnost pozicija kojom jedna država stavlja do znanja da ni u kom slučaju neće poslužiti drugima kao odskočna daska u slučaju vojnog sukoba.
- Čini mi se da je ovo, pre svega, poruka upućena Rusiji. Ako pogledamo da je iza nas šijunska afera, a predsednik Vučić istakao da Srbija ostaje vojno neutralna. Biće mnogo interesantnije da konačno čujemo šta vojna neutralnost jeste, jer je kroz deklaraciju iz 2007. godine vrlo nemušto definisana. U Strategiji, odrednice govore šta ona ne sprečava, a ne šta jeste. A vojna neutralnost je daleko više od neulaska u određeni vojni savez, ona je čitav niz odrednica, poput zabrane postojanje vojnih baza, do toga da moramo da damo garanciju drugima da ćemo braniti svoju teritoriju, koja je pod našim suverenitetom. To se radi ne zato da bi se sama država branila, već i da biste dali garanciju drugima da neka treća država neće koristiti vašu teritoriju za napad - navodi Novaković.
Isticanje političke neutralnosti je, dodaje Novaković, takođe poruka.
- Potcrtavanje naše slobode da Srbija sprovodi svoju politiku, da nismo uslovljeni ni od koga - napominje Novaković.
Prema istraživanju koje je krajem prošle godine sproveo Centar za evroatlantske studije u saradnji sa Cesidom, čak 60 odsto građana smatra da Srbija treba da ostane vojno neutralna i da se sama, kao i do sada, brine o svojoj bezbenosti.
Politički analitičar Dragoljub Anđelković kaže da bi posle deklaracije o neutralnost trebalo raspisati referendum, na kojem bi ta podrška neutralnosti bila iskazana.
- Mi već imamo rezoluciju, deklaracijom ćemo potvrditi vojnu neutralnost, ali to nije dovoljno. Trebalo bi posle nje raspisati referendum, da se građani izjasne da li žele neutralnost ili ne - kaže Anđelković.
Na Sretenje i strategije odbrane i nacionalne bezbednosti
Efikasna odbrana, očuvanje KiM u sastavu Srbije, jačanje međunarodnog položaja i sprečavanje separatističkog delovanja - četiri su najvažnija cilja koja je Srbija sebi postavila za naredni period u oblasti odbrane i bezbednosti. U tim dokumentima, pored ostalog, piše i da Srbija ostaje vojno neutralna, a da je opredeljenje države jačanje saradnje sa ODKB (Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, u kojoj su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, kao i Rusija koja ima ključnu ulogu, prim. aut.), dok je unapređenje saradnje sa NATO ocenjeno kao "obostrani interes". Na Vladi su strategije usvojene uz objašnjenje da njima naša država prati promene u okruženju i prilagođava svoju bezbednosnu politiku kako bi na najbolji način štitila svoje nacionalne interese.