"VOLELA BIH DA SE VRATIMO NA GOSPODSKE I DAMSKE NAČINE OBRAĆANJA" Sonja Karadžić-Jovičević o sve češćim uvredama u parlamentu
Davno smo izgubili granicu parlamentarizma, jer smo jako visoko podigli prag tolerancije na uvrede i zaobilaženje tema koje se obrađuju po dnevnom redu, pa je sve to postalo poželjno ponašanje za šire narodne mase.
Komentara 0
Rekla je ovo potpredsednica Narodne skupštine Republike Srpske i predsednica Etičkog odbora, Sonja Karadžić-Jovičević, govoreći o ponašanju narodnih poslanika.
Ona je juče na zasednju Etičkog odbora NSRS, koji je prvi put imao čak 6 prijava poslanika zbog uvreda, poručila da nije optimista po ovom pitanju.
– Nekada se sednice Narodne skupštine i prate očekujući upravo takve scene i vokabular. Svaki saziv, pogotovo ovi nakon rata, imao je nekoliko poslanika koji su imali taj način obraćanja kada prorade emocije i kad se ukrste argumenti. Nekako je to sve, sa tim podizanjem praga, u ovom sazivu najvidljivije, što ne znači da u nekom sledećem neće biti bolje ili gore. Generalno, nedostaje više tolerancije, poštovanja i argumenata – rekla je Karadžić-Jovičevićeva, piše Srpskainfo.
Pročitajte još
Dodaje da se mnoge stvari mogu reći i bez vređanja, te da se efekat koji poslanici žele da postignu mogu postići bez etiketiranja, uvreda i svrstavanja u neke grupe.
– Ipak je do ljudi i do načina komunikacije koji se uspostavi na početaktu, jer se to posle usvoji. Volela bih da se vratimo na neke gospodstvene i damske načine obraćanja argumantima i dostojanstveno – rekla je ona.
Objašnjava da Etički odbor, iako osnovan da pazi ne kodeks ponašanja, nema baš velika ovlaštenja.
– Ono što Etički odbor može da uradi, prema aktima koji regulišu njegov rad, jeste da donese odluku o kršenju Etičkog kodeksa i tu nam je prilično sužen prostor zato što se kršenja mogu definisati kao lakša i teža. Za lakša kršenja propisana je usmena opomena, a za teža opomena u pisanom obliku ili 20 odsto od plate, odnosno naknade – rekla je ona, dodavši da je jako nezahvalan posao članova Etičkog odbora NSRS, jer narodni poslanici moraju da sude drugim narodnim poslanicima.
Dodaje da Etički kodeks može da se promeni u najmanje dve kategorije, a jedna od njih je i sam naziv.
– Time mi prevaspitavamo sami sebe, jer se Etički kodeks odnosi isključivo na ponašanje narodnih poslanika. Tu bi trebalo da budu obuhvaćeni i gosti i svi koji se kreću nekim poslom u samoj NSRS, a drugo, mislim da bi te „kazne“ trebalo da budu stepenovane – objasnila je ona.
Potpredsednica NSRS kaže da ne gaji nadu da će sankcije Etičkog odbora dovesti do toga da se ovaj vokabular smanji.
– Možda će čak biti i gore, prema onome što sam do sada čula na Etičkom odboru i onoga što čujem na svakoj sednici – zaključila je Sonja Karadžić-Jovičević.