Zaboravite na somalijske pirate, evo zašto je Gvinejski zaliv sada NAJOPASNIJE MESTO za mornare, a umalo i jedan Srbin da im padne u šake
Danas je svetom odjeknula vest o piratskom napadu na brod u Gvinejskom zalivu, na kojem se nalazio i jedan mornar iz Srbije. I dok su mnogima u sećanju napadi koji su se dešavali na drugom kraju Afrike u Somaliji, upravo je Gvinejski zaliv danas oblast gde su pirati ubedljivo najaktivniji. Pitanje je ko i šta uopšte može njih da zaustavi.
Komentara 0
Međunarodni pomorski biro (IMB) izvestio je o 72 napada prošle godine na brodove na moru između Obale Slonovače i Kameruna - u odnosu na 28 od 2014. godine.
Ove godine do sada ih je zabeleženo preko 30. Međutim, veruje se da ih se desilo mnogo više, ali se oni često zataškavaju, piše "Ekonomist".
Maks Vilijams konsultant za bezbednost iz organizacije " Africa Risk Compliance" (ARC), kaže da se piratski napadi "hronično" ne prijavljuju. Vlasnici brodova strahuju da će njihova plovila biti zadržana u luci tokom istraga, pa zato često i ne prijavljuju napade. Njegova kompanija procenjuje da je stvarni broj napada prošle godine duplo veći nego što je to objavio IMB.
Na drugim mestima u svetu je piratski napadi su u padu. Između 2014. i 2018. godine broj slučajeva u jugoistočnoj Aziji se smanjio sa 141 na 60, a blizu obala Somalije, koja se u periodu 2007-12 suočila sa najgorom krizom piratskih napada u ovom veku, prošle godine je zabeleženo svega tri napada. Nedovoljno izveštavanje je takođe manje problem u ovim regionima. Vlasti u jugoistočnoj Aziji imaju poverenje ljudi; incidenti van Somalije prijavljuju se redovno međunarodnim mornaricama raspoređenim od u toj oblasti 2009. godine.
Pročitajte još
Sajrus Modi iz IMB kaže da su mornarice zemalja jugoistočne Azije suzile piratstvo tako što su efikasnije sarađivale jedna s drugom.
S druge strane, u situaciju u Somaliji su se uključile i svetske sile.
Na svom vrhuncu, somalijski pirati otimali su čitave brodove i njihovu posadu zbog otkupnina u milionskim iznosima. Ali strane mornarice su ostale tamo, a mnogi brodovlasnici angažovali su privatne naoružane straže da zaštite svoja plovila.
Petina komercijalnog pomorskog saobraćaja na svetu prolazi kroz Adenski zaliv, koji nadgledaju države ogrezle u problemima - Somalija i Jemen. U 2011. godini IMB je prijavio 236 pokušaja napada. Pirati su u proseku tražili otprilike pet miliona dolara otkupnine po brodu.
Zato su kompanije i strane vlade preduzele drastične akcije.
Somalijska vlada jedva je kontrolisala svoj glavni grad i nije bila u mogućnosti da pomogne, pa su međunarodne mornarice počele da patroliraju njenim vodama. Zapadne mornarice počele su to da rade i 2009. godine. Ubrzo su se pridružile i druge zemlje, uključujući Indiju, Kinu, Rusiju i Iran. Neke su zemlje počele da procesuiraju somalijske pirate koje su uhapsile njihove mornarice. Bezbednosne kompanije, koje često vode bivši vojnici, prijavile su se u pomoć da bi zadovoljile potražnju za naoružanom stražom. Ništa od ovoga nije bilo jeftino. Ali uspelo je. Do 2013. godine broj napada se smanjio na 15.
Sada pirati zapadne Afrike preduzimaju taktike Somalijaca. Ali trenutni talas nasilja deluje smrtonosnije. Kao i u jugoistočnoj Aziji, gusari u zapadnoj Africi su se ograničili na prepad na tankere za naftu, da bi prodali svoj teret na crnom tržištu. Kada je cena nafte u 2015. godini pala, počeli su da kopiraju svoje somalijske kolege i fokusirali su se na otmice posade. Za razliku od Somalijaca, zapadnoafrički gusari nikada ne čuvaju brodove, jer nemaju gde da ih sakriju. Umesto toga, naoružani "kalašnjikovima" i noževima, oni uskaču na brodove, okupe deo posade i vrate se na kopno, gde sakriju svoje taoce. Prošle godine, kaže Vilijams, kidnapovali su 193 osobe.
Ovi pirati su pre svega problem Nigerije. Oni su uglavnom aktivni oko plovnih puteva u delti Niger.
Piratstvo je isprepleteno sa brojnim drugim problemima delte bogate naftom. Nezaposlenost je na oko 20 odsto, a razbojništvo i krađa nafte na kopnu su rasprostranjeni. Kormak Mekgeri iz "Coontrol Risks", konsultantske agencije, kaže da su mnogi gusari stekli iskustvo u borbi za separatističke grupe. Ove grupe su besne zbog toga koliko novca od nafte ukradu političari u dalekom glavnom gradu i žele da ga ukradu za svoju etničku grupu ili za sebe. Bande poput kultova takođe vršljaju po delti Nigera. Piratski napadi se takođe povećavaju tokom izbornih godina, primetio je godi. Navodno i lokalni političari plaćaju i naoružavaju bande da napadaju rivale.
Špediterske firme žale se da nigerijska vlada ne uspeva da sačuva svoje vode. Nigerijska mornarica često uspešno presreće gusarske napade, ali je loše opremljena da bi ih sprečila. Neki nagađaju da su gusari u dosluhu sa vojnim zvaničnicima, navodeći incidente u kojima gusari beže pre nego što mornarica stigne ili tačno znaju koliko članova posade su na brodu koji napadaju.
Nigerija još uvek nije učinila piratske napade specifičnim krivičnim delom. Pirati koje je mornarica zarobila često se u tišini puštaju na slobodu.
Zašto nije moguće rešiti problem kao što se to desilo u Somaliji?
BIMCO, najveća međunarodna asocijacija koja predstavlja vlasnike brodskih kompanija pozvala je još u januaru EU, SAD i Kinu da pošalju svoje snage u Gvinjenski zaliv.
Vlasniic brodova takođe žele da zaposle privatne naoružane čuvare da patroliraju nigerijskim vodiama. Za sada, Nigerija im dozvoljava samo da unajmljuju vozila sa mornaričkim oficirima da prate njihove brodove.
Međutim, teško da će Nigerija pristati na ono na šta je pristala Somalija.
Nigerija, demokratija čija je vlada -uz sve njene mane - daleko manje nemoćna nego somalijska -verovatno bi odbila da vidi strane mornarice ili plaćenike kraj svoje obale.
Takođe, strane vlade ne bi prihvatile ovaj zahtev BIMCO. Naime, Gvinejski zaliv, za razliku od Malajskog moreuza ili Adenskog zaieva, nije važno vorište međunarodne trgovine. Go
Vilijams ukazuje na druga ograničenja nigerijske vlade. Njene oružane snage imaju pune ruke posla zbog džihadističke pobune na severoistoku, razbojništva na severozapadu i sukoba farmera i stočara u „srednjem pojasu“ - koji su daleko smrtonosniji od piratskih napada.
A kako stvari trenutno stoje, kompanije, umesto da ulože više u obezbeđenje brodova i posada, radije pristaju na to da plaćaju otkupe. Zbog toga što nigerijski pirati, za razliku od somalijskih ne traže prevelike iznose.
A zato mornari postaju kolateralna šteta - kada se vrate nakon kidnapovanja, mnogi od njih postaju depresivni ili će patiti od posttraumatskog stresnog sindroma.