Francuska istrajna u svojim zahtevima; "Pa gde su sad Nemci?"

Francuzi očekuju da se članice EU saglase da je veoma nužno takođe objediniti i ojačati Uniju, i na proleće sagledati da li se “zeleno svetlo” za pregovore može dati Skoplju, a možda i Tirani.

To piše pariski list Lezeko, koji smatra da se nagodba Pariza, Haga, Kopenhagena i delom još nekih članica EU, koje misle da se sa sadašnjim pravilima i neefikasnošću ne mogu dobro odvijati pregovori, kao i članica Unije koje traže da se to odmah odobri Severnoj Makedoniji i Albaniji, može nazreti u izjavi nemačke kancelarke Angele Merkel da "sa Francuskom treba razgovarati o onome što treba pospešiti i izmeniti u postupku proširivanja".

Nemačka kancelarka je to rekla na važnom skupu Evropske narodne partije u Zagrebu, tela koje okuplja stranke desno od centra u EU, naglasivši da želi da se “što pre dođe do dogovora…jer ne smemo zaobići ono što smo obećali”.

Analitičari i mediji su ovih dana podrobno razmatrali francuske predloge i očigledan raskol unutar Unije, a mnogi su potezali i geopolitičke razloge, na šta je ukazala i kancelarka Merkel, ocenivši da “ukoliko (na Balkanu) nastane praznina, to će popuniti drugi, što ne odgovara našem strategijskom evropskom interesu”.

U nekim analizama se ističe i Makronov stav da su geopolitički interesi posledica ;zapuštenosti, kad je u pitanju politika EU prema Zapadnom Balkanu, jer francuski predsednik kaže da su Kina, Rusija i Turska u regionu više uticajni zato što se EU nije angažovala i naročito nije investirala u ekonomiju, ali i kulturu, obrazovanje.

Dnevnik italijanskih poslovnih krugova Il sole 24 ore u Makronovim predlozima vidi i rešenost da, uz sređivanje uzajamno korisnih odnosa sa Rusijom, cela EU stvori protivtežu i ne samo na Balkanu, i da se bolje osposobi da uđe u nadmetanje i nužne pregovore o trgovini i visokoj tehnologiji s Kinom.

Il sole 24 ore nalazi i nedostatke u francuskim predlozima, ali kaže da je očigledno da je Makronovo insistiranje da na prvom mestu sedam tačaka predloga o preuređenju pregovora o članstvu bude potpuno usvajanje i sprovođenje na delu vladavine zakona i temeljnih sloboda EU odraz loše situacije oko vladavine prava i sloboda u Uniji.

Jer upravo je EU sučeljena sa velikim problemima sa sprovođenjem vladavine zakona, nezavisnosti pravosuđa, bitke protiv korupcije, slobode izražavanja u članicama Unije Poljskoj i Mađarskoj, kao i Rumuniji i Bugarskoj, koje još od ulaska u članstvo imaju nadzorni mehanizam za ta područja, jer su ušle nespremne.

Italijanski dnevnik dodaje da Makron otud podvlači da “Evropska unija nije samo zajedničko tržište”, već da je utemeljena na demokratskim slobodama i vrednostima.

Francuski list Liberasion, naklonjen levici, a ne baš politici francuskog predsednika, vidi u Makronovim predlozima ozbiljan zalog da i Unija i približavanje Zapadnog Balkana dobiju novi zamah, posebno kroz zamisli da kandidati tokom pregovora odmah dobiju i “političku stolicu” i dosad nedostupna sredstva iz fondova EU ako zaista na delu sprovedu određene politike i uslove.

Liberasion štaviše postavlja pitanje "neće li Makron postati Luter evropske izgradnje?!"

U nekim osvrtima i analizama se zamera Makronu da je na grub način i, bez savetovanja s Berlinom ili nekim drugim partnerima, izašao sa predlogom reforme proširivanja, ali i predočio da se mora ozbiljno menjati NATO koji je "doživeo kliničku smrt".

Ali se primećuje i to da je Makron izazvao ozbiljna razmišljanja i pomeranja u oveštalim pogledima na budućnost Evrope, neodrživim u situaciji kad Vašington daje uporne znake da više neće sebe ulagati u čvrsto savezništvo s Evropom, dok ujedno sledi veliki poremećaj od izlaska iz članstva Velike Britanije.

Nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung je napisao da se "može ne biti saglasan sa Makronovim burnim stilom, ali cilj mu je da izdejstvuje razjašnjenje od Nemačke oko njegovih zamisli o Evropskoj uniji u svetu koji se brzo menja".

Neki analitičari u EU sad postavljaju pitanje: "Pa gde su sad Nemci?"