Čitajući knjigu „Cigarete su uzvišene“: Duvan, žar i dim, okruženi tabuima
Svojstvo cigareta kojim se objašnjava njena ogromna moć zavođenja povezana je sa specifičnim formama lepote, i slobodom, napisao je Ričard Klajn u knjizi „Cigarete su uzvišene“.
Komentara 0
Knjiga “Cigarete su uzvišene” Ričarda Klajna (“Gradac”, prevod Aleksandar I. Spasić) nije samo svojevrsna oda cigareti i uživanju u kolutovima dima već je, pre svega, prilično sveobuhvatna analiza tog fenomena, kao i vivisekcija danas tako prisutne vrlo agresivne zabrane pušenja. Intrigantna, inspirativna, uzbudljiva knjiga. Ima na njenim stranicama i nečeg od slasti zabranjenih zadovoljstva. Cigareta, veli R. Klajn, ima filozofsko dostojanstvo.
Moćne čini
Nijednog trenutka autor ne dovodi u pitanje izvesnu štetnost duvana. Naprotiv. Već pri početku knjige beleži: “Svet može samo da bude zahvalan lekarima za preciznost i upornost kojima ga podsećaju na opasnosti od pušačkog otrova: to je njihov posao. Ali postoji osnovana sumnja da su strasti sa kojima i načini na koje se te informacije upotrebljavaju u dubokoj nesrazmeri s opasnošću koju predstavlja duvan, a naročito pušenje drugih.”
Zanimljivo i slikovito piše o raznim, zapravo, pozitivnim stranama cigarete o kojima se, pogotovo danas, ne govori. Recimo - doprinos radu i slobodi, između ostalog, zbog utehe koju pružaju i delotvornosti koju podstiču. Zanimljivo opisuje kako cigareta pospešuje kontakt među ljudima, komunikaciju. Kaže i: “Pušenje cigareta otelovljuje implicitan jezik gestova i činova koje smo svi mi naučili da prevodimo ispod praga svesti i kojim se, recimo, filmski reditelji služe sa svesnom lukavošću, s izričitom namerom da njime definišu lik i razviju zaplet.” Cigareta, objašnjava, doprinosi i komunikaciji čoveka sa samim sobom.
Napominje i da su one danas jedan od retkih simbola društvene ravnopravnosti, budući da su, iako različitih kvaliteta, to što su u životima i bogatih i siromašnih. Zanosno opisuje kako imaju uzvišenost i lepotu u kantovskom smislu. (Imanuel Kant “Kritika moći suđenja”) “Kantova teza i analitika uzvišenog nužan je preduslov za razumevanje prirode protivrečne lepote i paradoksalnog zadovoljstva koje cigarete pribavljaju svetu.” Piše o njenoj svojevrsnoj tajnovitosti, ulozi cigarete u erotičnosti ili čak erotičnosti cigarete...
Zatim o mestu koje ima u društvenom imaginarijumu - u mitovima, snovima...
Veli, budući da “život nije samo puko opstajanje” cigarete, iako mogu biti štetne po zdravlje, jesu “veliko i lepo oruđe civilizacije i jedan od najdičnijih doprinosa Amerike svetu”.
A tek žar cigarete... “Vatra nije stvar, ona je njena pokretljivost, rad energije./Vatra je sila u kretanju kroz vreme.”
Kaže: Jedna od prvih pojava reči cigareta u francuskoj književnosti nalazimo u Bodlerovom radu “Les salons de 1848”. Pišući o njegovoj pesmi “Lula” skreće pažnju da ona (lula) “leči njegov duh umorni”.
Podseća i na reči Teodora de Banvila “život je cigareta/Ugarak, pepeo i žar,/Jedni ga puše u žurbi/ drugi se slade njim”. Potom i na, kako kaže, remek-delo Itala Zveva “Zenova savest”, roman u kome je pušenje više nego deo života glavnog junaka, jedan od načina življenja.
Knjiga obuhvata i rečite fotografije, naravno sa cigaretom, Samjula Beketa, Fransoaz Sagan, Čarlsa Bukovskog, Ernesta Jingera, Vaska Pope, Danila Kiša, Remarka, Krleže, Brodskog, Hemfrija Bogarta, Koko Šanel, Leha Valense, Margaret Diras, Pabla Pikasa, Sartra…
Za cigaretu se, analizira Klajn, usko povezuje modernost, sloboda (seksualna, politička...), otvorenost duha... One su “oruđe nadvladavanja i ublažavanja teskobe”, “oruđe za posredovanje društvene interakcije”, “magični štap koji zavodljivo poziva na prodor”.
Zabrane...
Veliku pažnju Klajn posvećuje zabrani pušenja dajući i njen istorijat. Prvi progovori protiv duvana u neka davna vremena dolazili su iz crkve i, piše Klajn, “bili pre moralni nego medicinski” jer “sveštenstvo je odmah shvatilo da ima posla sa nečim što budi duh, sa moćnim izvorom zadovoljstva i utehe, koji konkuriše njihovim tajnim opijatima”. “Duvan koji je bio dobar za Indijance, koji su ga dali Špancima”, kod hrišćanskih autoriteta je okarakterisan kao “vid đavolskog animizma”. Piše i kako su se razne političke tiranije vezivale za zabrane duvana. “Poput drugih tirana, kao što su bili Luj XIV, Napoleon i Hitler, Džejms I je prezirao pušenje i demonizovao duvan. Odnos između tiranije i potiskivanja prava da se duvan gaji, prodaje, troši ili puši može se videti i u načinu na koji su se oslobodilački pokreti, revolucije i političke i kulturne, ta prava uvek stavljala u samo središte svojih političkih zahteva. Istorija borbe protiv tirana je istorija borbe za slobodu i za slobodu pušenja.”
Veli i da su vlade “uvek nastojale da nadziru upotrebu duvana iz razloga koji imaju mnogo veze sa onim što je Napoleon, prvi koji je uveo državni monopol na duvan, nazvao njegovom uzornom oporezljivošću: to je navikotvorni luksuz za koji će čak i najsiromašniji rado plaćati”. Ističe da je reč o “alergijskoj reakciji tirana na pojedinačne činove slobode izražavanja”. Potom dodaje: “I onda su, kao i danas, zabrane u ime zdravlja građanstva prikrivali druge, stvarne motive, baš kao što cenzori svoje intervencije uvek brane nekim opštim interesom.”
Po njegovim rečima, današnje agresivne zabrane “znak su opasnih dosega do kojih se ide u osporavanju sloboda. (...) Strasna preteranost kojom se žigošu cigarete ukazuje na to koliko su maha uzele podzemni i opasni mehanizmi koji su direktna pretnja čovekovom pravu na slobodu. (...) Ti napadi kao da služe interesima političara ornih da osude pušenje, ali daleko manje raspoloženih da se okrenu javnim izvorima zagađenja nad kojim imaju veću direktnu moć.” Cilj je, veli, proširivanje nadzora, da se uveća načelo (policijske) kontrole. Zdravlje je, piše Klajn, postalo reklmna roba.
“Što više slušamo o zdravlju, i više na njega trošimo, to naše društvo postaje sve nezdravije, sve podložnije slabostima, boljkama, manjkavostima svake vrste. Svaki dan otkrivamo da je sve više onog što jedemo i udišemo štetno za nas, da nas čini bolesnima. (...) U ishodu, telo čovečanstva nazaduje, dok mu njegovo sve bujnije znanje omogućava da svoju oslabljenost u sve većoj meri nadoknađuje veštačkim mehaničkim udovima. Ljudi bivaju sve slabiji, što njihove mašine postaju mnogobrojnije i moćnije.”
Propagiranje zdravlja je zapravo, ističe R. Klajn, postalo “sastavni deo dominantne ideologije Amerike (...) a služe prikrivanju pljački svirepe industrijalizacije i unapređivanju neposrednih interesa krupnih sektora privrede. Ono je dovelo do oblika licemerja čija je providnost sve očitija, a čije se ozbiljne posledice po kvalitet života i po društvenu slobodu mogu videti svuda oko nas.”
Na poslednjim stranicama knjige eksplicitno navodi imena, situacije, događaje, dokumenta u kojima su politički moćnici u Americi protivili recimo nekim ekološkim zakonima i zapravo su pružili podršku problematičnim delatnostima i proizvodnjama. Odnosno, dok gromoglasno žigošu cigarete “u svim ovim slučajevima nisu osuđivali one koji zgrću profite na štetu zdravlja i dobrobiti građana”.