Ubistvo u Holandiji: Zlatni prsten kao jedini trag u rešavanju slučaja starog nekoliko decenija

Nekoliko metara od prometnog holandskog autoputa, ležalo je telo čoveka umotano u električno ćebe - toliko raspalo da identifikacija nije bila moguća.

Bio je avgust 1991. godine i na žrtvinim grudima se nalazilo nekoliko ubodnih rana. Radnici koji su pronašli telo, rekli su policajcima da ih je nepodnošljiv miris doveo do leša.

Otkriće tela označilo je početak misterije koja će trajati nekoliko decenija. Policija neće uspeti da identifikuje žrtvu, a kamoli da pronađe osobu koja je za to odgovorna.

Ali istina bi sada mogla da izađe na videlo jer je holandska policija pokrenula prvi podkast kako bi rešila ovaj zločin.

• Smrt misteriozne žene i šifrovane poruke - slučaj nerešiv pola veka
• Ruska policija istražuje ubistvo naručeno preko „dark neta"
• Zašto istovremeno verujemo i sumnjamo u policiju

Podkasti o pravim zločinima nisu nova pojava, ali za policiju u Holandiji je ovo svakako važan potez. Nakon što je emisija iz tri dela emitovana prošlog meseca, hiljade ljudi se javilo nudeći informacije, a delići slagalice počeli su da se slažu.

Sve je počelo sa telom u ćebetu

Kada su policajci stigli na mesto zločina, pretražili su leš u potrazi za bilo kakvom informacijom o čovekovom identitetu.

Nije bilo lične karte, a telo se raspalo do neprepoznatljivosti.

Johan Bas samo što je postao policijski detektiv u gradu Nardenu. „Bio sam na kratkom odmoru kada me je šef pozvao i javio mi šta su otkrili", seća se Bas.

„To mi je bio prvi veći slučaj, tako da nisam imao dileme. Odmah sam otišao na mesto zločina."

Detektiv se jasno seća slučaja. „Telo je precizno secirano i sve je zabeleženo fotografijama, kao i u zapisniku", rekao je.

Holandska policija procenjuje da je tokom devedesetih godina oko 90 odsto ubistava bilo rešeno. Ali tehnologija DNK analize je još uvek bila u začetku, pa je rešavanje ovog slučaja bilo teže nego što bi bilo danas.

Da bi uhvatili krivca, policajci bi morali da pronađu veliku količinu krvi ili sperme, a nije postojala baza DNK.

„Radili smo s onim što nam je bilo na raspolaganju, poput otisaka prstiju, ali žrtvini otisci se nisu nalazili u holandskoj bazi, a nismo imali sreće ni u inostranstvu", kaže Bas.

Potraga za novima tragovima

Nije bilo svedoka, policija nije imala fotografiju žrtve zbog stanja u kom je leš pronađen.

Pokušaji da se analizira njegova odeća nisu urodili plodom, a električno ćebe, proizvedeno u Nemačkoj 1960. godine, masovno se prodavalo u Holandiji, Belgiji i Francuskoj.

Sve što su istražitelji imali svelo se na zlatni prsten pronađen na žrtvinom prstu. Taj komad zlata bio im je jedina nada da će slučaj biti rasvetljen.

Detektivi su otkrili da je prsten proizvela kompanija Oto, koja ga je kupcu poslala poštom, pa su krenuli u potragu za svim kupcima.

Većina njih je i dalje posedovala prsten, ali jedan čovek je rekao da prsten više nije u njegovom vlasništvu, kako ga je prodao muškarcu u Amsterdamu.

Svedoci su potvrdili prodaju, kao i to da je kupac skoro svakodnevno dolazio u taj bar.

Ipak, misteriozni čovek, za koga se verovalo da je Turčin, nedeljama nije bio viđen i policija nikada nije otkrila ko je on i da li se radilo o njegovom telu.

Tokom kasnijih Basovih istraga, uvek je bilo jasno ko je žrtva, a ko počinitelj. Ali ovog puta je policija naišla na prepreku koju nije mogla da prevaziđe. Slučaj je odbačen.

Kako je podkast počeo

Policija je ponovo otvorila slučaj pre nekoliko godina, koristeći novu tehnologiju za analizu tela i rekonstrukciju lica žrtve.

Oktriveno je da je 1991. čovek imao oko 65 godina i da je bio iz istočne Evrope.

Ne mogavši da reši slučaj, policija ga je prošlog meseca predstavila javnosti putem podkasta.

Slušaoci širom Holandije su se uključili i svakog dana bi se pojavila neka nova informacija od značaja.

Iz policije navode da ne mogu da otkrivaju detalje informacija koje su dobili, ali tvrde da je nekoliko njih bilo zaista korisno.

„Naš glavni cilj je saznamo identitet ubijenog i da, nakon 28 godina, porodici žrtve otkrijemo šta se desilo", rekao je Rob Bun, koordinator policijskog tima Hladan slučaj, koji vodi podkast.

„Naš drugi cilj je da otkrijemo ubicu i izvedemo ga pred sud."

Da li podkast može biti od koristi?

Kriminolog Dejvid Vilson rekao je da je za holandsku policiju normalno da kapitalizuje popularnost kriminalističkih podkasta i da podeli detalje o zločinima i nerešenim ubistvima.

„Pravi slučajevi su neverovatno popularni i policija je svesna toga, baš kao i bilo koja druga individua, grupa ili industrija", izjavio je Vilson.

Međutim, policijski podkasti imaju sopstvena ograničenja, kako u neke sfere ne može da se zađe, zbog zakona kojima se određuje koje detalje mogu otkriti, kako se ne bi ugrozili drugi slučajevi.

„Ali podkaster može da predloži stvari koje policija ne može. Da istakne mogućnosti koje policija ne bi mogla", dodao je.

Bez obzira na sve, mnogi slučajevi su rešeni uz pomoć programa poput britanskog Krajmvoča (Crimewatch) i njegovog holandskog pandana, pa Vilson smatra da bi i podkasti mogli da donesu slične rezultate.

Johan Bas više nije na slučaju, ali veruje da postoji šansa da se žrtva identifikuje.

Nijedno ime nije isplivalo, i detektiv Bas kaže da porodica žrtve mora da sazna istinu.

„Znam kako gubitak može da utiče na ostale članove porodice. Naravno da, kao detektiv, želite da uhapsite zločinca, ali do toga, nažalost, nikada nije došlo."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk