Gruba greška Vašingtona: Amerika traži od Turske da uništi S-400

Pod pretnjom sankcija SAD su zatražile od Turske da se otarasi ili da uništi ruske protivvazdušne raketne sisteme S-400 koje je kupila od Moskve. Međutim, eksperti ocenjuju da su takvi pritisci „gruba greška“ Vašingtona, jer bi to moglo da dovede do udaljavanja Ankare od NATO-a i potpunog zaokreta prema Rusiji.

Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta je, kako navode zapadni mediji, rekao da je nabavka S-400 neprihvatljiva i da je zbog toga moguće uvođenje sankcija. On je naveo da Ankara ima „slobodu manevrisanja“ da se vrati za pregovarački sto i predložio je Turskoj da unište, vrate ili da se „nekako“ otarase S-400. Istovremeno, američki zvaničnik je istakao da Vašington nije uskratio šansu Ankari da nabavi bateriju „Patriota“, koja, kako je ocenio, zadovoljava turske potrebe protivvazdušne odbrane.

Odluka Vašingtona da zbog S-400 isključi Tursku iz programa proizvodnje lovaca-bombardera pete generacije F-35 i pretnje sankcijama dodatno su pokvarile odnose Ankare i Vašingtona. Međutim, uprkos pritiscima Bele kuće i Pentagona, Ankara ne popušta i to iz razumljivih razloga — ekonomskih, (geo)političkih i vojnih, želeći istovremeno da reši sve nesuglasice koje ima sa Amerikom, pa želi da kupi i njene sisteme „Patriot“. Ipak, Ankara planira da ruske sisteme S-400 stavi na dužnost već u aprilu 2020. godine.

Zapadni mediji su ocenili da je ruski predsednik Vladimir Putin u ovoj priči „pobednik na poene“. Kako navode, još jednom mu je uspelo da podrije zajedništvo Zapada. Njegove rakete još nisu ni raspoređene, a već su pogodile cilj.

Prema mišljenju pojedinih stručnjaka, ovaj sporazum sa Rusijom je signal Americi i ostalima da se Ankara sprema da vodi samostalnu politiku odbrane i da joj nisu potrebni tutori. S druge strane, prema njihovom mišljenju, ovakva politika Vašingtona mogla bi da napravi još dublji razdor u NATO-u i udalji Tursku od Alijanse.

„Turska se upustila u diverzifikaciju sistema naoružanja kako ne bi u potpunosti zavisila od SAD. Sama Turska ne proizvodi oružje, a nemački tenkovi koji su u službi su zastareli, a ne daju im nove. Turci ne veruju ni NATO-u u celini, ni Evropi i zato su prinuđeni da idu na diverzifikaciju. Američki pritisak na Tursku i dalje jačanje tog pritiska može dovesti do toga da NATO izgubi Tursku“, ocenio je ruski vojni ekspert Konstantin Sivkov.

Ekspert napominje da su NATO i SAD zainteresovane za Tursku, između ostalog, i zbog njenog geografskog položaja.

„Ne zavisi Turska od SAD, nego SAD zavise od Turske. Ankara bi mogla da otera SAD iz vazdušne baze ’Indžirlik‘ i drugih vojnih baza, a takođe i da izađe iz NATO-a. Tada NATO gubi svoje južno krilo, a Amerika će morati vojno-politički da se povuče do obala Izraela. Pored toga, što se tiče isporuke oružja, Turska se može preusmeriti na Rusiju. SAD vode politiku štapa i šargarepe, ne nudeći šargarepu. A Turska nije zemlja koja se može pritiskati“, rekao je Sivkov.
Rusko oružje traženo u svetu

Iako ovo nije prvi put da je članica NATO-a nabavila ruski protivvazdušni raketni sistem, s obzirom da Grčka još od devedesetih godina prošlog veka poseduje S-300, tursko-ruski sporazum je sklopljen u vreme pojačanih tenzija između Zapada i Rusije, što je izazvalo zabrinutost u Vašingtonu i unutrašnju krizu u Alijansi, možda i najveću poslednjih decenija.

Pre nego što se okrenula S-400, Turska je godinama pokušavala da kupi američki „Patriot“, ali su SAD odbijale da ga prodaju, što je usmerilo Ankaru na trgovinu sa Rusima.

Ugovor o kupovini četiri diviziona protivraketnog sistema S-400 „Trijumf“, vredan 2,5 milijardi dolara, zaključen je 2017. godine i to je najveći izvozni ugovor Rusije sa zemljama NATO bloka.

Zapadni mediji su došli do zaključka da ruski sistem S-400 ima prednosti u odnosu na NATO pandane iz Francuske i SAD, a to su, pre svega, fleksibilnost prilikom korišćenja i cena. Sistem može biti opremljen raketama različitih vrsta, a njegova cena je dva puta manja od američkog PVO sistema „Patriot“.

S-400 „Trijumf“ je sistem protivvazdušne odbrane dugog i srednjeg dometa. Sposoban je da obara avione i taktičke balističke rakete, kao i bespilotne letelice na visini do 27 kilometara.

Sistem je razvijan devedesetih godina kao naslednik čuvenog kompleksa S-300. Stavljen je u službu 2007. godine, posle ekstenzivnog testiranja. Strani stručnjaci su ga nazvali najboljim sistemom PVO koji je trenutno u upotrebi.