Vučić, koji s predsednicima Severne Makedonije Stevom Pendarovskim i Slovenije Borutom Pahorom učestvuje na četvrtom Regionalnom forumu mladih lidera u Novom Sadu rekao da će, ukoliko države ne budu dovoljno pametne, mladi nastaviti da odlaze, ističući da oni to ne rade tražeći hleb, kao što je bilo ranije, već bolju i sigurniju budućnost.

"Ne odlaze ljudi zato što su gladni, gladnih je malo u bilo kojoj zemlji ovde, već traže srećniju i bolju budućnost, a ne da se prehrane", rekao je Vučić.

Predsednik je rekao da će region Zapadnog Balkana u roku od dve godine imati još mnogo tenzija, političkih nerazumevanja i politike koja će se voditi na osnovu događaja iz nedavne i dalje prošlosti, ali da se u ekonomskom smislu očekuje ubrzani napredak Balkana, mnogo brži nego napredak zemalja evrozone.

Pomenuo je da će, prema procenama Svetske banke i MMF, prosečan rast u godinama koje dolaze u Srbiji biti 4,2 odsto BDP, u Albaniji 4 odsto, a u Severnoj Makedoniji 3,5 odsto,

"Svi ostali su daleko ispod, te tri zemlje će da prednjače, ostali će biti ispod, a najniži rast po projekcijama Svetske banke i MMF biće u Hrvatskoj, oko 1,92 odsto, a ja mislim da će zbog pada evrozone biti i na 1,5 ili 1,6 odsto", rekao je Vučić.

Govoreći o odnosima u regionu, Vučić je rekao da je loša atmosfera rezultat loših politika iz prošlosti, iz kojih ne uspevaju da izađu zemlje u regionu.

On je rekao da deca u Srbiji nemaju vremena za čekanje, a da nemaju ni srednjovečni ljudi, navodeći da danas iz regiona ne odlaze samo mladi, već svi koji mogu da dobiju veću platu - od vozača autobusa, zavarivača, bravara...

Vučić je rekao da ceo region mora da ponudi srećnu perspektivu mladim ljudima, što podrazumeva i bolju društvenu atmosferu.

Kao primer je naveo inicijativu "mali šengen", koja je u tri zemlje naišla na velike kritike.

"U Srbiji kažu - to je stvaranje velike Albanije, u Albaniji kažu, to je stvaranje velike Srbije. Oni kojima su usta puna saradnje u regionu, neće da podrže, nego čekaju da se kola slome na mojim leđima... A još teže je Ediju Rami, koji se ubi objašnjavajući da ne radi na stvaranju velike Srbije", rekao je Vučić.

Vučić je rekao i da, za razliku od prijatelja iz regiona, ne beži od termina Balkan, već je ponosan na to, te da ne misli da su oni koji nas "posprdno" nazivaju Balkancima u bilo čemu bolji od nas.

Lažemo se praznim brojkama, ispraznio se region

Vučić je primetio da se zemlje u regionu "lažu praznim brojkama", dok se region ispraznio, pa je u državama ostalo manje ljudi nego što pokazuju zvanični podaci, te poručio da je za ostanak mladih u regionu neophodan još brži ekonomski rast, ali i kreiranje ambijenta u kojem će ljudi shvatiti da u regionu "nećemo da se bijemo, već da radimo zajedno".

Vučić je primetio da će biti još većih problema sa odlaskom radnika, pre svega medicinskih, u Nemačku, kada ta zemlja u potpunosti liberalizuje dozvole.

"Dođe mi da najteže mere preduzmem samo da niko tamo ne ode od marta. (Nemačkom ministru zdravlja Jensu) Španu sam rekao, a zato smo i povećali plate medicinskim sestrama za 15 odsto, i sledeće godine ćemo još - nemoj slučajno da dolaziš u Srbiju zbog toga", preneo je Vučić.

Dodao je da taj proces ne može u potpunosti da se zaustavi na jednostavan način.

"U eri globalizacije, bezbrojnih plaćenih oglasa u našim medijima od kojih ne možete da živite - čeka vas posao u Nemačkoj, samo se prijavite i živećete kao 'bubreg u loju'... Nisu ljudi krivi, oni samo žele veće plate, krivi smo mi što nismo bili u stanju da obezbedimo bolje uslove", primetio je Vučić.

Zamolio je mlade da shvate da značajno bolji uslovi ne mogu da se obezbede za godinu, dve ili pet, jer u tom periodu plata može da poraste za 30-50 odsto, ali ne i za 200 odsto.

"To ne postoji ni u jednoj ekonomiji sveta, moramo zajednički da radimo i stvaramo tako nešto", dodao je predsednik.

Preneo je i da mu je estonska predsednika rekla da će tek kada plate dostignu cifru od 1.000 evra moći da računa na to da će se ljudi vraćati u svoju zemlju.

Vučić je skrenuo pažnju da se drastično smanjio broj građana u regionu, te da su sve zemlje u regionu u zabludi da imaju više stanovnika, nego zaista imaju.

Tako kaže, u Srbiji, iako se lažemo da imamo 7,3 miliona ljudi, nemamo više od 6,5 miliona stanovnika, BiH nema više od 2,7 miliona, Severna Makedonija od 1,4 miliona, a Priština nema ukupno ni 1,2 miliona, sa sve 95.000 Srba.

U Hrvatskoj nema ni 3,2 miliona ljudi, a u Crnoj Gori ni 520.000 stanovnika.

"I tako se svi međusobno lažemo praznim brojkama, a niko ne razume zbog čega. Ispraznio se region", istakao je Vučić.

Dodao je i da jedna studija, urađena povodom ekonomskog rasta, pokazuje da izjednačavanje broja emigranata i imigranata možemo da očekujemo tek 2027. godine.

Zato je naš cilj da probamo to da ubrzamo, poručio je Vučić.

"Da probamo da bude 2026., možda 2025. godine, ali za to nam treba ubrzan ekonomski razvoj i ono što je za nas važno - da stvorimo ambijent u kojem će ljudi da shvate da više nećemo da se bijemo već da radimo zajedno", rekao je Vučić i dodao da je i zato ponosan na inicijativu tzv. "malog Šengena" koja će regionu doneti boljitak.

Dosta je pridika šta da radimo, ponosan sam na "mali Šengen"

Vučić je rekao da mu je dosta pridika od svih koji žele da nas uče i da tutorski određuju šta i kako da radimo i istakao da je zato ponosan na inicijativu "mali Šengen".

Vučić je primetio da nije baš svima u Evropi mnogo drago zbog te inicijative iako, dodao je, niko nema šta da kaže protiv toga jer je na četiri osnovne slobode sve zasnovano.

"Kako smo se mi to drznuli da sami nešto radimo? E kada budemo pokazali svima da smo u stanju da sednemo za isti sto i da se dogovaramo, ma koliko problema između sebe imali, da donosimo odluke brže nego što smo ih ranije donosili, onda ćemo vratiti i narodu samopouzdanje i veru da mogu da ostanu na svojim ognjištima, u svojim zemljama da žive i da tu očekuju bolju budućnost",poručio je Vučić.

Korist koju ćemo da imamo od toga u roku od već godinu ili dve, kaže, biće toliko očigledna za svakoga da niko taj novac neće želeti da gubi i dodaje da veruje da ta inicijativa predstavlja novu perspektivu za ljude u regionu.

Vučić je pojasnio da to znači da će ako je neko iz Tirane, Skoplja, Ohrida...i ima najobičniju ličnu kartu i dozvolu za rad u svojoj zemlji imati, radnu dozvolu, bez ikakvih dodatnih papira, da zauvek rade kod nas i obratno - naši ljudi će imati radnu dozvolu da zauvek rade kod njih.

Vučić je primetio da je naš problem to što "nama sunce tuđeg neba uvek sija bolje nego naše".

"Čak i gde nije bolje, mi mislimo da je u inostranstvu mnogo bolje, pa i kad vidimo da nije bolje sramota nas je da se vratimo i kažemo da sudovi koje tamo moramo da peremo nisu čistiji od onih koje moramo da peremo u našim zemljama u regionu. To je stvar i našeg vaspitanja i nedostatka samopouzdanja", rekao je Vučić.

Pendarovski: Ako napravimo malu EU na Zapadnom Balkanu zadržaćemo mlade

Predsednik Severne Makedonije smatra da je šansa da se zadrže mladi ljudi u regionu ako Zapadni Balkan počne da koristi sopstvene resurse i nastavi sa regionalnim autonomnim inicijativama i stvori nešto poput male EU.

On je istakao da mladima u regionu nije pružena šansa i da oni imaju pravo da odlaze i traže posao u svetu ako im političari ne pruže odgovarajuću perspektivu

"Oni imaju samo jedan život, svi imamo samo jedan život i niko nije lud da ga traći dok pregovori sa EU traju godinama, a pri tome je prosečna plata u mojoj zemlji 400 evra. Da nisam predsednik i sam bih se odselio iz svoje zemlje", rekao je on ilustrujući situaciju u Severnoj Makedoniji, ali i u regionu.

Pendarovski smatra da Zapadni Balkan, pored problema na ekonomskom planu muči i apsolutna zavisnost od pomoći EU.

"Ako ne dobijemo pomoć EU kao da ne znamo šta bi trebalo da radimo. Teško je osloboditi se tog mentaliteta, mada ima izuzetaka. Ideje i kreativnost ljudi u regionu nisu iskorišćene ni 10 odsto", kritičan je Pendarovski.

On kaže da naša društva mogu da prosperiraju i da imaju odgovarajući nivo napretka samo ako koriste domaće resurse, mlade inteligentne ljude.

Smatra da se situacija za dve godine neće mnogo razlikovati od današnje jer nije moguće sve tako brzo promeniti.

Prema njegovim rečima, ni inicijativa "mini šengen" neće promeniti mentalitet ljudi.

"I za dve godine ćemo biti zavisni od koncepta EU", rekao je on.

Podsetivši da EU nije odobrila početka prestupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Pendarovski kaže:

"Promenili smo ime države da bismo postali članica EU, ali EU to nije uzela u razmatranje i to je veliki udarac za sve ljude u mojoj državi."

On je ocenio da će među državama-članicama EU biti dosta problema i da će proces proširenja biti u zakašnjenju, te da strahuje da će nas to vratiti na početak iako su neka pitanja već bila razrešena.

"Moramo da čekamo šta će EU da ponudi i da se tome prilagodimo. Ako nastavimo sa autonomnim regionalnim inicijativama onda ćemo mnogo brže da napredujemo. Ako postanemo pametniji, napredovaćemo. Ako napravimo malu EU u regionu imamo šansu da zadržimo mlade ljude i istinski transformišemo društvo", smatra Pendarovski.

Pahor: Podržavam mini Šengen, hrabra inicijativa za saradnju

Predsednik Slovenije snažno je danas podržao ideju "malog Šengena", za koju je rekao da je nova i hrabra inicijativa, koja ne predstavlja zamenu za proces evropskog proširenja, ali u velikoj meri može doprineti saradnji i prosperitetu u regionu.

Pahor je rekao da u Srbiju dolazi kao prijatelj regiona i njegovih lidera, zagovornik snažne Evropske unije, kao i proširenja EU i pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana, ali i inicijative "mini Šengen", odnosno ideje o ukidanju trgovinskih barijera između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

On je istakao da ne misli da je ideja "mini Šengena" zamena za proces proširenja EU, već je u njega uključena.

"Da je zamena za proces proširenja, ja je ne bih podržao. Ali smatram da je ta ideja uključena u proces proširenja EU i zato je podržavam", istakao je Pahor.

Inicijativa je, navodi, jedino moguća ako postoji poverenje i vera u zemlje u regionu, a prema njegovim rečima predstavlja i razvoj evropskih vrednosti, poput poverenja i zajedničkog života i saradnje.

Navodi da je ideja o "mini Šengenu" veoma slična njegovim stavovima koje je iznosio poslednjih godina, kada se region suočava sa usporavanjem procesa proširenja EU.

"Moramo da učinimo mnogo više kod kuće, u samim zemljama, kroz reforme i rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja u ovoj regiji. Podržavao sam ideju da ove zemlje same moraju, u kontekstu proširenja, učiniti više kako bi ojačale svoju sopstvenu saradnju. U tom kontekstu vidim i proces "mini Šengena'", rekao je Pahor.

On je naveo da je mini šengen nova, hrabra inicijativa i da će učiniti sve što lično može da ona i oživi.

Istakao je i da je inicijativa "mali Šengen" veoma bitna i za mlade ljude i da će region Zapadnog Balkana, ukoliko se reforme nastave, a države međusobno sarađuju, postati atraktivan region u kojem će ljudi želeti da žive.

Pahor je rekao i da će zemlje u regionu u narednih nekoliko godina imati podršku Slovenije.

"Možda će ovaj proces (proširenja) biti sporiji od onoga što bi zemlje želele, ali i dalje verujemo da je važno investirati u ove zemlje", rekao je Pahor.

Istakao je da zemlje Zapadnog Balkana treba da učine najviše što mogu kako bi održale snagu reformi u procesu proširenja, ističući da je bitna vladavina prava, sloboda medija, ljudska prava, prava nacionalnih manjina, bilateralna saradnja i svi oblici kohabitacije.

Navodeći da mladi ljudi u regionu imaju prava da traže mir, bezbednost i međusobno poverenje na Zapadnom Balkanu, ali da su istovremeno najbitniji faktor za budućnost regiona i da snose veliku odgovornost da do pravog pomirenja dođe.

Vučić i Pahor odigrali partiju šaha pred današnji forum

Predsednik Srbije objavio je sinoć fotografiju na kojoj se vidi kako igra šah sa slovenačkim kolegom Borutom Pahorom. "Crnim figurama odigrao kraljev gambit i pokušao da se suprotstavim slovenačkom prijatelju", objavio je Vučić na Instagram profilu "budućnostsrbijeav".

Trodnevni Forum počeo je juče i traje do nedelje, 24. novembra.

Skup se održava u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji-lokalno veće Novi Sad i Beogradskog fonda za političku izuzetnost, a uz podršku Pokrajinske vlade, Grada Novog Sada, Saveta za regionalnu saradnju, Regionalne kancelarije za omladinsku saradnju, Poljskog predsedavanja Berlinskim procesom i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Otvarajući Forum, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Aleksandar Simurdić je istakao da upravo ovi društveno aktivni mladi ljudi prave dodatnu vrednost u svojim zajednicama u različitim sferama društva.

Dodao je da oni predstavljaju različite delove društva koji se međusobno čuju i razumeju, ali su neretko zarobljeni u identičnim problemima i izazovima sa kojima se sva balkanska društva danas suočavaju.

"S obzirom na to da je budućnost ovog prostora u što čvršćoj regionalnoj saradnji, verujem da nosioci te saradnje mogu biti mladi ljudi - učesnici našeg Foruma", kazao je Simurdić.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kazala je da postoji veliko interesovanje za ovogodišnji Forum, što je ohrabrujuće.

"Ovogodišnji Forum pokazuje da smo uspeli, pre svega zahvaljujući lokalnom veću Evropskog pokreta Srbija, da opet okupimo pamet, snagu i volju Zapadnog Balkana, odnosno mlade ljude koji imaju ideje, viziju i energiju. Ostaje pitanje šta učiniti da ih ohrabrimo da ostanu u Srbiji ili u drugim zemljama iz kojih dolaze", rekla je ona.

Inače, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski boravi od juče u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Beogradu, a sinoć je, zbog učešća na Forumu mladih, u Srbiju stigao i predsednik Slovenije Borut Pahor.

Od nas se očekuje odgovornost, a postavljaju prepreke

Mladi u regionu nisu dovoljno uključeni u procese donošenja odluka zbog čega odlaze u inostranstvo očekujući da će tamo naći ''parče svog neba'' i bolje mesto za život, ukazali su studenti iz regiona.

Anđela Mićanović iz Podgorice izrazila je želju da Crna Gora i sve zemlje Zapadnog Balkana što ranije postanu deo Evropske unije uverena da to znači boljitak za sve u regionu.

Istakla je da mladi u zemljama regiona ne utiču dovoljno na procese donošenja odluka i izrazila nadu da će se do 2025 ili do 2030. godine takav odnos prema mladima promeniti.

Kako je rekla, od mladih se očekuje odgovornost i stalno ih podsećaju da treba da budu hrabri i da naprave korake koji bi ih doveli do budućnosti koju žele, ali kad načine konkretne korake i angažuju se, nailaze na otpor i podsećanje da su suviše mladi za to.

''Nalazimo u međuprostoru između našeg možemo i treba. Mladi zato smatraju da će na drugom mestu možda naći svoje parče neba i bolju priliku, to je nešto što treba da se promeni. Očekujemo da budemo prepoznati i da se čuje naš glas u donošenju odluka.

Poručila je mladima da ne treba ostavljaju zemlje u kojima su rođeni i u kojima su odrastali, već da pronađu načine kako da učinimo da naša budućnost bude bolja za sve nas.

Predstavnica mladih lidera, koja dolazi iz Prištine, Aulone Memeti, poručila je da je regionalna saradnja moguća samo kroz pomirenje i ako nastavimo da živimo jedni s drugima.

„Nije lako govoriti s političarima, jer ono što kažete može lako dobiti drugi kontekst“, rekla je Memeti, koja se osvrnula i na pregovore Severne Makedonije i Albanije o priključenju Evropskoj uniji, konstatujući da građani te dve zemlje gube poverenje u evropske političare.

„U slučaju Kosova ispunjeni su svi zahtevi za viznu liberalizaciju, ali nije došlo do realizacije. Uporedila bih ovu situaciju sa dresurom psa, kome kad god ispuni naredbu, dobije hranu na poklon, a kada hranu ne dobije, onda neće ni da ispuni naredbu i zato treba da budemo zabrinuti.", rekla je ona.

Uz konstataciju da je veliko pitanje "gde će se Kosovo" nalaziti u narednom periodu poručila je da se uprkos tome mora popravimo životni standard ljudi, a onda će doći i susret sa Evropom“, rekla je Memeti.

Memeti je govorila na engleskom jeziku, jer, kako je rekla, na skupu nije omogućen prevod s albanskog.

Predstavnica mladih lidera iz Sarajeva Emina Krnjić je skrenula pažnju na to rekla je da su mladi u Sarajevu već puno uradili kroz akcije direktnih susreta sa ministrima i drugim zvaničnicima.

„Važno da zvaničnici čuju kako mladi razmišljaju i da se čuje njihov glas prilikom donošenja politika., jer region neće uspeti bez mladih“, rekla je Krnjić.