Sve više para u budžetu za poljoprivredu

"Znatno su veće subvencije za poljoprivredu, jer smatramo da su nam poljoprivrednici i poljoprivreda veoma važni kao izvor rasta i jedan od osnova naše ekonomije", kazao je Mali učestvujući u raspravi o predlogu budžeta za 2020. godinu.

On je istakao da su u "vreme samostalnog poslanika Miladina Ševarlića", odnosno 2012. godine, subvencije za poljoprivredu bile 29,5 milijardi, dok će 2020. biti 43,7 milijardi dinara.

Poručio je da će budžet za poljoprivredu, kao i subvencije za poljoprivredne proizvođače, nastaviti da rastu.

Samostalni poslanik Ševarlić je prethodno rekao da neće podržati predlog budžeta za narednu godinu, jer ni taj budžet, kao ni oni prethodni, sa izuzetkom onog iz 2004. godine, ne poštuje Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji predviđa da za poljoprivredu iz budžeta mora da ide minimalno pet odsto.

Ševarlić tvrdi da se njegov račun ne poklapa sa računicom ministra Malog i da poljoprivrednici neće dobiti minimalnih pet odsto budžeta.

"Takođe, ne može se ukupan razdeo 24 za poljoprivredu tretirati kao podsticaj registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima", dodao je Ševarlić.

Poslanici Srpske napredne stranke saglasni su u oceni da je planirani budžet za 2020. godinu razvojni.

Istakli su da je fiskalna konsolidacija završena, da su se teške reforme koje su sprovedene isplatile, a kao neke od bitnih oblasti u koje je predviđeno da se ulaže izdvojili su sektor za odbranu, obrazovanje, podsticaj preduzetništva pre svega za mlade, kao i ulaganje u putnu infrastrukturu.

Poslanica SNS-a Marija Obradović navodeći da su natalitet i briga o mladima za našu državu možda najvažniji u narednim godinama, kazala je da ulaganje u natalitet mora biti još veće.

Prema njenim rečima, planirano je da se mladi pomognu i jeftinim stanovima za njih, u okviru čega će biti izgrađeno 30.000 stanova veličine u proseku oko 60 kvadrata, gde će mladi parovi plaćati kvadrat po 400 evra, dok će ostalo država donirati.

Obradović je kazala da je u sektor za odbranu, ove godine predviđeno manje oko 10 odsto sredstava u odnosu na prošlogodišnji budžet, ali istakla da polovinu od predviđenog predstavljaju rashodi za zaposlene.

Poslanica SNS-a Vesna Marković istakla je kao najznačajnije izdvajanje za putnu infrastrukturu i pojasnila da je to bitno da se država i dalje ekonomski razvija, da se još više smanji nezaposlenost, koja je po prvi put ispod 10 odsto, povećaju se plate i penzije.

Poslanica Sonja Vlahović smatra da je predloženi budžet, osim što je razvojni u isto vreme i istorijski, te dodala da je dobro isplaniran i da će stvoriti suficit i 2020. godine.

Poslanica naprednjaka Tanja Tomašević Damnjanović kazala je da kada je u pitanju obrazovanje, nastavlja se sa ulaganjem u tu oblast i to iz razloga da bi Srbija u budućnosti imala što bolju kvalifikovanu snagu.

Navela je i da će minimalna cena rada od 1. januara 2020. godine iznositi 30.032 dinara i istakla da je to najveća minimalna cena rada ikada.

"Budžet je razvojni i govori da je Srbija posvećena daljem napretku i ostvarivanju mogućnosti da građani imaju što bolji standard", kazala je Tomašević Damnjanović.

Ivana Nikolić, poslanica SNS-a, kazala je da jedan od prioriteta ostaje digitalizacija, dok je njen stranački kolega Veroljub Matić kazao da bi bilo dobro razmišljati o tome da se fabrike otvaraju udaljene od Beograda u obimu od 100 kilometara, što pomaže da glavni grad bude zaštićen od naseljavanja i zagađivanja, a omogućava da se razvijaju i drugi delovi Srbije.

Mali: Hoćemo da građani Srbije još bolje žive

Ministar finansija Siniša Mali odbacio je danas u skupštini kritike Fiskalnog saveta i drugih da je budžetom za 2020. godinu predviđeno preveliko povećanje plata od osam do 15 odsto i poručio da je cilj da se što pre podigne životni standard građana bez ugrožavanja finansijske stabilnosti zemlje.

Istovremeno, potpredsednik skupštine i poslanik SNS Veroljub Arsić poručio je članovima Fiskalnog saveta da nemaju moralno pravo da kritikuju rast plata u javnom sektoru, ako se uporede prosečne zarade u administraciji i njihove plate.

Mali je rekao da je politika vlade kad je reč o platama usmerena na to da se životni standard građana poboljša i u što kraćem vremenskom periodu.

"Povećanje plata koje važi od novembra je treće povećanje plata u javnom sektoru u poslednje tri godine, tako da se tu ne radi se o jednom povećanju pred izbore. Trudimo se da sve što zaradimo i uštedimo delom vratimo i građanima Srbije", naglasio je Mali.

Kako je naveo, za povećanje plata između osam i 15 odsto novac je obezbeđen budžetom za 2020. godinu, a učešće zarada u BDP-u biće 9,5 odsto u 2020.

"Besmisleni su komentari da je povećanje plata bilo abnormalno veliko ili kako god, jer prosek 28 zemalja članica EU je učešće zarada sa 9,9 odsto u BDP-u, 11,6 odsto u Hrvatskoj, 11,1 odsto u Sloveniji, 11 odsto u Rumuniji, u Francuska 12,5 odsto učešće plata u BDP-u, a mi smo 9,5 odsto. I odgovor za sve koji kažu da su plate podignute više nego što je trebalo: mi hoćemo još više da podignemo plate i da građani još bolje žive, jer ne ugrožavamo time makroekonomsku i finansijsku stabilnost", rekao je ministar.

Dodao je da povećanje plata proizilazi iz onog što smo zaradili i uštedeli i da ima još prostora za njihovo povećanje.

On je podsetio da je stopa privrednog rasta prošle godine bila 4,4 odsto, ove godine u trećem kvartalu 4,7 odsto, dok će u četvrtom kvartalu biti iznad pet odsto.

Tome su, dodao je, doprineli rast u građevinskoj industriji, poljoprivredi, prehrambenoj industriji, sektoru usluga...

Ministar je rekao i da je za narednu godinu projektovan rast od četiri odsto, kao i da je siguran da će to biti premašeno.