Foto: EPA-EFE/ CHARLES PLATIAU Francuska želi da dogovor o novoj polici proširenja EU bude postignut do samita Unije i Zapadnog Balkana, koji će biti održan u maju u Zagrebu, istakla je juče francuska ministarka za Evropu Ameli de Monšalan na početku zasedanja Saveta ministara EU u Briselu.
Kako je javio RTS, ona je naglasila da neformalni dokument predstavlja polaznu osnovu za raspravu sa drugim članicama i Evropskom komisijom, te da je šest drugih zemalja članica – „Austrija, Italija, Slovenija, Slovačka, Češka i Poljska – u svom neformalnom papiru takođe izrazilo želju da sa EK započnu rad na reformi procesa proširenja“.
Monšalan tvrdi da Francuska ne pokušava da „promeni pravila igre“, već da „proces učini efikasnijim, sa konkretnim koristima za stanovništvo zemalja koje pregovaraju“.
– Proces je suviše dug i frustrirajući za one koji u njemu učestvuju, nije dovoljno politički, već postoji neka vrsta automatizma. Što je najvažnije, građani zemalja koje vode pregovore ne vide od toga koristi za sebe… Francuska predlaže da zemlje kandidati mogu brže da dođu do ekonomske pomoći iz različitih oblasti, i pre nego što postanu članovi EU, naglasila je ona.
Francuska ministarka je napomenula da je Pariz dostavio politički predlog, ali da tek predstoji detaljna rasprava o tehničkim detaljima, dodajući da nova dinamika proširenja može da se odnosi i na Srbiju i Crnu Goru koje već vode pregovore o članstvu.
– Pregovori započeti sa Srbijom i Crnom Gorom su legitimni proces, ali vidimo da ima slabosti. Ovo je predlog za debatu. Ako Srbija i Crna Gora žele da uđu u ovu novu dinamiku, spremni smo da o tome razgovaramo, poručila je ona, prenosi RTS.
Predlozi Francuske o reformi proširenja još nisu konkretizovani, pa se mogu tumačiti na više načina, kažu za Danas stručnjaci za EU, komentarišući tvrdnje ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović da bi se francuski „neformalni dokument“ „teško primenjivao“ na pregovore o članstvu Srbije i Crne Gore, već bi se odnosio na kandidate kao što su Severna Makedonija i Albanija ili potencijalne kandidate, BiH „i takozvano Kosovo“. Ministarka je za RTS istakla da Srbija ima jasan pregovarački okvir, koji je usvojilo 28 država članica EU, uključujući Francusku.
Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 i savetnica za EU integracije u YUCOM-u, ocenjuje za Danas da problem sa francuskim predlogom za proširenje Unije na zemlje Zapadnog Balkana jeste to što ostavlja dosta prostora za tumačenje.
– Neophodno je naglasiti da je ovo isključivo predlog, i da sa tim predlogom moraju da se slože i ostale zemlje članice EU. Izvesno je da Francuska može da očekuje podršku makar onih zemalja koje su stale i iza izričitog „ne“ u kontekstu otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Stiče se utisak da se predložena metodologija odnosi na zemlje koje nisu otpočele pregovarački proces, što je dvostruko problematično. Bilo da se složimo ili ne sa predloženim fazama i koristima, uvođenjem potpuno nove metodologije stavlja se u nepovoljan i nejednak položaj deo zemalja Zapadnog Balkana i otvara pitanje kako će se paralelno pratiti dva različita postupka ocene napredovanja na putu ka EU, te da li je to uopšte moguće, smatra naša sagovornica.
Spremo napominje da bi francuski predlog „bio takođe teško primenljiv“ i za slučaj da se ideja odnosi na Srbiju i Crnu Goru, koje već imaju usvojene pregovaračke okvire. Kako objašnjava, „na primeru Srbije postavilo bi se pitanje, imajući u vidu loše stanje u pogledu vladavine prava, osnovnih prava, pravde i bezbednosti, koje prema francuskom predlogu čine prvu fazu pregovora, šta bi se desilo sa ostvarenim napretkom iz onih otvorenih poglavlja gde je već došlo do usklađivanja sa predloženim merama, ali se nalaze u kasnijim fazama predloženog procesa pristupanja“.
Kampanja sledi
Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, ukazuje za naš list da je francuski dokument poslat članicama EU „na razmatranje, kako bi se kasnije vodila kampanja o predlozima“.
– Ništa još nije usvojeno od predloženih mera, a u ovom trenutku ne može se sa sigurnošću reći da li bi se i na koji način predlozi primenili i u slučaju država poput Srbije i Crne Gore. Takođe, i neke druge članice EU mogu da predoče svoje predloge za dalje proširenje, ističe Štiplija.
Četiri principa francuskog predloga
1. stepenasti pristup
2. veća finansijska podrška
3. doslednija politika uslovljavanja i jasniji putokazi
4. reverzibilnost (može se kretati i unazad)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
