Fiskalni savet je podsetio da su plate porasle 9,6 procenata rebalansom budžeta za 2019. godinu "što je unapred opredelilo veliki deo rashoda u budžetu za 2020. godinu", ocenjeno je na današnjoj konferenciji za novinare.

"Fiskalni savet se zalaže za povećanje zarada u javnom sektoru, ali mora da prati ekonomsku snagu zemlje i njen rast. Mogle su u 2019. i 2020. da rastu do 5,5 procenata jer toliko nominalno raste BDP", rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, i kao pozitivan primer umerenog rasta naveo penzije.

Zbog plata je rasterećenje privrede, kaže, manje nego što bi moglo da bude.

"Opterećenje je smanjeno sa 63 na 61 posto, a FS je predlagao da bude smanjenje do 58 procenata - što bi bilo značajno rasterećenje privrede", rekao je Petrović.

Ocena FS je i da povećanje plata po sektorima, Srbiju odvodi dalje od uvođenja platnih razreda koji su bili najavljivani još 2014. godine.

Oni su podsetili da je zabrana zapošljavanja bila privremena do 2015. a produžava se i na 2020. godinu.

"Vlada još uvek nije napravila plan potreba zaposlenih po strukturi u javnom sektoru da bi znala gde ima viška a gde manjka. Sada postoji nesrazmera u zapošljavanju po sektorima što povećava neefikasnost", smatra Petrović.

Fiskalni savet je ocenio da su rashodi u budžetu za sledeću godinu planirani približno u visini prihoda a deficit je nizak, kao i da su projekcije prihoda i rashoda dobre i konzervativne.

Petrović je istakao i da je pozitivno što će do kraja 2020. godine javni dug pasti ispod 50 posto, i dodao da treba tako nastaviti dok ne padne ispod 45 odsto BDP-a.

"Budžet predviđa solidno povećanje javnih investicija u infrastrukturu, a u okviru prihoda smanjenje poreskog opterećenja zarada - što su dobre mere", ocenio je FS i primetio da bi mogle biti "snažnije".

Petrović je pozdravio povećanje od 60 odsto investicija u prosvetu, kao i povećanje investicija u zdravsto za 40 odsto.

Prihodi su planirani "dobro i konzervativno" a promene poreske politike su ispravno usmerene, ocenio je Fiskalni savet.

"Rashodi budžeta planirani su objektivno uz delimično poboljšanje njihove strukture", ocenio je FS i dodao da nema izraženog rizika da dođe do probijanja njihovog plana.

Kao najlošiji deo budžetske politike FS smatra neodgovarajuće upravljanje sistemom zarada i zaposlenih u opštoj državi, uz ocenu da je zabranu zapošljavanja trebalo ukinuti još 2015. godine.

"Kao odgovor na zabranu zapošljavanja budžetski korisnici su za skoro 50 procenata povećali broj zaposlenih na određeno, i privremeno - povremenim poslovima u 2019. u odnosu na 2014. godinu", navodi FS.

Ističu da je neopravdano izostalo povećanje investicija u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

"Najavljeni kredit za ove namene ne garantuje početak investiranja jer je isti kredit bio predviđen i u prošlom budžetu a nije počeo da se realizuje", konstatovao je FS i preporučio Vladi RS da eventualni višak sredstava u 2020. usmeri na ove namene.

FS je primetio da će izdvajanja za plaćanje kazni i penala u 2020. premašiti 22 milijarde dinara, što je dva puta više nego u 2017. godini rekao je Petrović i dodao da bi Vlada trebalo da napravi ozbiljnu analizu ovih izdataka.

Ovo telo ocenilo je da su sveobuhvatne strukturne reforme potrebne jer je privredni rast Srbije nizak i znatno ispod svog potencijala.

Kao pozitivno Fiskalni savet je danas ocenio i što Vlada počinje da poštuje budžetski kalendar, pa je za raspravu o predlogu budžeta ostavljeno dovoljno vremena.

Poskupljenje struje uvećava dobit EPS-a

Fiskalni savet ocenio je danas da bi investicije EPS u narednih 5-7 godina trebalo da budu veće od 600 miliona evra godišnje i napravio računicu po kojoj ova kompanija, kroz mere koje bi sama sprovela i uz povećanje cene električne energije za 15 odsto može doći do dobiti od 230 miliona evra godišnje, što bi, smatraju, garantovalo njen stabilan razvoj.

Kao osnovni problem EPS-a, FS je uočio manjak investicija u dugom vremenskom periodu, čije posledice su povećana amortizacija i pad proizvodnje, prvenstveno u termoelektranama a „to dovodi do situacije da proizvodnja postaje približno jednaka potrošnji“.

Predsednik FS Pavle Petrović kaže da EPS trenutno nije u poziciji da ostvari neophodno povećanje ulaganja, a nema osnova da to umesto njega uradi država iz budžeta.

On je istakao da EPS može doći do dobiti iz koje bi finansirao svoj razvoj rešavanjem unutrašnjih problema, viška zaposlenih, pored ostalog, kao i tolerisanja neredovnog plaćanja potrošača, ali uz eksternu meru - da, posle tih poteza, električna energija poskupi 15 odsto.

Petrović je istakao da samo Ukrajina ima jeftiniju električnu energiju od Srbije što mora da se koriguje.

"Plan nije preambiciozan, kada bi EPS došao na 60 procenata profitabilnosti uporedivih elektroprivreda, imao bi 200-250 miliona evra dobiti i mogao bi da obezbedi finansiranje razvojnih investicija", rekao je Petrović.

FS procenjuje da je u EPS-u preko 10 odsto radnika višak, da je loša struktura zaposlenih, jer nedostaju vrhunski menadžeri i inženjeri, da plate visoke, da i dalje postoji tolerisanje neplaćanja. . .

Fiskalni savet je izneo procenu da bi kroz optimizovanje broja zaposlenih EPS mogao da ostvari ušede do 50 miliona evra, dodatnih do 120 miliona evra moglo bi se ostvariti povećanjem cena do 15 procenata, prostor uštede na smanjenju gubitaka i krađa struje je do 40 miliona, dok bi kroz smanjenje potraživanja moglo da se stigne do 20 miliona evra – a sve to zajedno bilo bi dovoljno za neophodne investicije.