Procene iz Berlina: Francuski predlog usporava proširenje
19. novembar 2019.
„Reformski predlozi francuske vlade koji se tiču metode proširenja Evropske unije su nam poznati. Mi smo otvoreni za razgovore koji bi vodili poboljšanju, ali samo ako to neće dodatno odložiti otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom“.
To stoji u odgovoru nemačkog Ministarstva spoljnih poslova na upit DW da komentariše francuski predlog o reformi pregovaračkog procesa sa zemljama koje žele da postanu članice Evropske unije. Predlog bi trebalo da bude razmotren na ministarskom sastanku EU u utorak (19.11), ali je on već naišao na oštre kritike među EU-diplomatima, ali i analitičarima.
Pariz ne želi da bude „kočničar“
Dušan Reljić, direktor briselskog ureda nemačke fondacije Nauka i politika (SWP) smatra pre svega da je spoljnopolitički dokument koji je Jelisejska palata plasirala zvaničnicima EU pokušaj da se umanji šteta nastala odbijanjem da se dâ zeleno svetla pristupnim pregovorima sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
„Očigledno je da je Pariz iznenađen žestokom kritikom zaustavljanja procesa proširenja. Kritike su dolazile sa svih strana i uglavnom su se svodile na ocenu ’katastrofalna greška’“, kaže Reljić za DW. „Vidi se da je taj dokument pisan brzopleto i bez promišljanja. Izgleda da je jedini razlog njegovog postojanja da se pokaže kako Francuska nije samo kočnica procesu proširenja, već da deluje konstruktivno na tom planu“, zaključuje Reljić.
On takođe smatra da taj tzv. „non paper“ ignoriše najvažniju stvar kada je u pitanju Zapadni Balkan, a to je ekonomski razvoj. „’Non paper’ potpuno izostavlja socio-ekonomsko stanje regiona. Masovno iseljavanje će dovesti do toga da će u tim zemljama ostati sirotinja i oligarhija. Sloj koji je neophodan kako bi se u jednom društvu sprovele reforme na kojima taj dokument insistira više uopšte neće da postoje u regionu“, pesimističan je Reljić.
Nema vremena za dugotrajne reforme
Za njega je odlučujući faktor i pitanje vremena koje bi bilo utrošeno na uvođenje promena koje predlaže Francuska – dragocenog vremena tokom kojeg se neće događati ništa po pitanju proširenja, a zemlje regiona Zapadnog Balkana će još više da kaskaju za ostatkom Evrope.
Autori „non-papera“, smatra Reljić, zanemaruju i EU-aparat koji godinama upravlja pregovorima i sistemom proširivanja.
Njegove reči potvrđuje i jedan neimenovani diplomatski izvor u Evropskoj komisiji koji smatra da nema baš preterane logike menjati sadašnji pristupni proces. „Pregovarački mehanizam je na solidnim temeljima i jasnim principima, kao što su Kriterijumi iz Kopenhagena koje niko ne dovodi u pitanje“, kaže taj izvor. I politički dnevnik „Politiko“ citira jednog EU-diplomatu koji smatra da je u francuskom dokumentu vidljiva jedino želja da se čitav proces proširenja maksimalno uspori.
Na tvrdnje nekih medija da je francuski dokument izlazak u susret Berlinu, Reljić odgovara uzdržano. „Nema ni u Nemačkoj nekog entuzijazma kada je u pitanju proširenje. Berlin je isključivo ljut zbog blokiranja pregovora sa Severnom Makedonijom koja je učinila mnogo pristajući na promenu imena, a zauzvrat nije dobila ništa. Na kraju krajeva, i u Nemačkoj je postojao otpor davanju zelenog svetla otvaranju pregovora s Albanijom“, zaključuje Reljić.
Nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas je prošle nedelje u intervjuu za DW najavio da će s francuskom stranom razgovarati o tome kako reformisati proces, a ne ugroziti proširenje.
Pozitivan prijem u Srbiji
Uprkos pretežno negativnom prijemu francuskog dokumenta, Marko Kmezić, analitičar i naučnik sa katedre za jugoistočnu Evropu Univerziteta u Gracu smatra da „non-paper“ sadrži neke pozitivne elemente, ali isto tako smatra da je nepotrebno menjati sadašnju formu pristupnog procesa jer se tako gubi dragoceno vrijeme. „Ovaj dokument sadrži neke elemente koje već neko vreme predlažu nevladine organizacije, ali kontraproduktivno je sada zaustaviti pregovarački proces na najmanje godinu dana“, kaže Kmezić za DW.
On smatra da je nerealno da bi, kako je najavljeno, taj „non-paper“ mogao da bude usvojen do početka sledeće godine.
Relativno pozitivnu reakciju na francuski impuls u Srbiji Kmezić objašnjava dosadašnjom pesimističnom atmosferom. „Mislim da su relativno pozitivne reakcije u Srbiji odraz zadovoljstva zbog toga što se uopšte nešto pokreće s mrtve tačke i (smatra se da je to ) dobro došlo osveženje nakon pesimističnog raspoloženja koje je nastalo nakon francuske blokade Albanije i Severne Makedonije“, zaključuje Kmezić.