ŠTA GRAĐANI BiH ZNAJU O MIGRANTIMA Jedni ih se boje, drugi se dive njihovoj upornosti

Pokazali su to preliminarni rezultati istraživanja, koje provodi grupa istraživača iz Banjaluke uz podršku Fondacije Fridrih Ebert u BiH.

– Ipak, oko 20 do 25 odsto ispitanika je reklo da su spremni da prihvate migrante – rekao je dr Srđan Dušanić, dekan Filozofskog fakulteta u Banjaluci i jedan od istraživača u ovom projektu.

Na panel diskusiji “Izazovi migrantske krize u prekograničnim sredinama”, koju su juče u Gradiški organizovali Udruženje građana „Mikro mreža“ i Fondacija Friddrih Ebert u BiH, Dušanić je istakao da građani RS i BiH malo znaju o migrantima, ali i da je neznanje – obostrano.

– Ispitivali smo i stavove migranata i ispostavilo se da velika većina njih o BiH ne zna ništa. Jedino što “znaju” je da ne žele da ostanu u BiH, jer im je cilj da se domognu razvijenih zemalja Evropske unije, među kojima je za njih najpoželjnija Nemačka – dodao je Dušanić.

Istraživanje, čiji će rezultati biti objavljeni u decembru, provedeno je na području BiH i u Unsko sanskom kantonu Federacije BiH, pokazalo je da je čak 70 do 80 odsto migranata na dugom i mučnom putu doživljavali nasilje i glad, ali da su se mučili i sa bolestima i ekstremnim fizičkim naporima.

Foto: Milkica Milojević / RAS Srbija

Teško im je padalo i to što su mesecima, a neki i godinama, odvojeni od porodica.

– Mnogi građani BiH strahuju od migranata, ali se mnogi i dive njihovoj upornosti. Jedan od ispitanika je čak rekao: Svakome ko je u stanju da godinu dana pešači i da tako prođe pola sveta, ja bih dozvolio da ostane u BiH – rekao je Dušanić.

On je takođe istakao da je neosnovan strah od toga da će migranti ugroziti Evropu i evropski način života, jer se čak 90 odsto migranata izjasnilo da žele da se integrišu u evropsku kulturu.

Kad nema Srba, za sve su krivi migranti

Da otpor prema migrantima nije ništa manji ni u Hrvatskoj, posvedočio je Dragutin Hedl, novinar iz Osjeka, koji je, pozivajući se na istraživanja, rekao da čak dve trećine građana Hrvatske smatra da ti ljudi nemaju šta da traže u Hrvatskoj.

Čak 18 odsto Hrvata, dodao je on, tvrdi da migranti ozbiljno ugrožavaju njihove vrednosti i način života.

– To nije nikakvo čudo, s obzirom na poruke iz političkog vrha Hrvatske i iz katoličke crkve. U podaničkom društvu uvek se u drugom i drugačijem traže neprijatelji, koji su krivi za sve. Sada, kada Srba u Hrvatskog gotovo da više i nema, migranti su im došli kao kec na desetku, da preuzmu ulogu dežurnih krivaca – rekao je Hedl.

Ne mogu da čuvam granicu, ali mogu da nahranim decu

Predsednik Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima Gradiška, Dragoslav Šinik, koji je postao regionalno poznat tokom novogodišnjih praznika, kada je migrante koji su mu provalili u vikendicu, nahranio i kupio im lekove, objasnio je svoj stav o migrantima.

– Kada sam, usred zime, na svom imanju zatekao grupu migranata, među kojima je bilo i bolesne dece, srce mi se steglo. I ja sam roditelj, a jedna od devojčica je ličila na moju kćerku, kao da su jednojajčane blizanke. Nabavio sam im lekova i hrane, donio drva, znam šta je zima, ja sam vernik, ali ikonu bih naložio da zagrejem svoje dete. Onda sam otišao u policiju i objasnio situaciju. Rekao sam: Ljudi, ja ne mogu da čuvam granicu, nije to moj posao, ali mogu i hoću da nahranim i ugrejem decu – rekao je Šinik i dodao da je njegova vikendica otvorena za migrante, koji žele da na svom putu predahanu, odmore se i jedu.

Škorić: Migranti nisu prijetnja po bezbjednost

Načelnik Policijske uprave Gradiška Bojan Škorić je istakao da na području Gradiške i Srpca nije bilo većih bezbednosnih problema sa migrantima, iako se ta mesta nalaze na granici sa Hrvatskom i EU.

– Za godinu dana prijavljena su samo tri lakša krivična dela koja su počinili migranti. Istovremeno, otkriveno je i jedno krivično delo kriumčarenja ljudi na ovom području – rekao je Škorić.