Slobodan Tišma promovisao roman "Grozota ili..."

Pored autora govorili su Vladimir Gvozden i Ivan Milenković.

"Napokon sam morao da napustim tu priču. Pročitao sam ga sigurno bar 200 puta. Mislilo da sam da će ovo pisati dok ne umrem, ali sam počeo da razmišljam šta će biti s tim rukopisom. Kako će izgledati kada ga objave, a ja nisam proverio. Tako da sam odlučio da presečem i izađem iz tog miljea užasa, tih grozota", rekao je sinoć Tišma.

U romanu se prepliću dva puta. Jedan je put nesreće glavnog junaka Stiva koji biva trasiran samoubistvom njegovog očuha, zatim kidnapovanjem i silovanjem njegove majke, što će imati za posledicu njegov smeštaj u dom za nezbrinutu decu, gde će upoznati svog zaštitnika i svog ubicu Ljuba Džavola. Drugi put prati starog skribomana koji pokušava da piše roman o Srebrenici.

"U romanu se govori o užasima Srebrenice, ali to nije roman o tome, već o mladiću kojeg je oblikovalo nasilje i starcu koji o nasilju piše. Oni pokušavaju da pronađu najbolji mogući jezik kako bi izrazili užase u sebi", objašnjava Gvozden.

Kako ističe, pisac pokušava da ispiše svoj život pri čemu se javlja moralni glas koji je nesposoban, "pisac trpi nasilje i ništa ne radi, kao što danas imamo sve više moralisanja, a i sve većeg nasilja, pisac se plaši da pogleda istini u oči".

Dobitnik Ninove nagrade se na to nadovezuje i priznaje da kada je počeo da piše roman i odlučio da se u njemu bavi Srebrenicom nije imao hrabrosti da poseti ljude koji su preživeli užase, već je o njima čitao u knjigama.

"Nisam imao snage da se suočim. Priznajem, plašljiv sam. Postoje ljudi koji su previše osetljivi na stradanje drugih. Nemaju hrabrost, najveću vrlinu. Jer kada nemate hrabrosti, ne možete ni da se suprotstavite zlu", iskren je Tišma.

Komentarišući verbalni delikt koji se prožima kao jedna od tema u romanu, pisac kaže:

"Ukinut je verbalni delikt, danas ti država neće suditi zbog knjige kao nekada, ali će ti suditi ulica, država te pošalje u zatvor, a ulica na onaj svet. I to tako ide. Ako mene pitate i treba tući loše pisce. Nema ničeg lošijeg od loše književnosti iz koje ni sebe ne izuzimam. Gnušam se pristojne književnosti koju često praktikuju", iskren je Tišma.

Ivan Milenković se na to nadovezuje konstatacijom da je "Grozota ili..." čudesan roman koji "šokira".

"Sve ovo o čemu pričamo je previše slabo za ono što doživite kada čitate Tišmu. Njegov ton u romanu razara sve vidove uljudnosti, političke korektnosti i tada dobijamo fantastični jezički proizvod pun filozofije bez filozofiranja. A kad dođe red na najstrašnije scene, poput silovanja, i drugih grozota, kad njegovi likovi razaruju sebe, Tišma iz svega toga izranja uz pomoć humora", primećuje Milenković.

Glavni junak, po Tišminim rečima, prolazi kroz neku vrstu metafizičke usamljenosti, a kao i u mnogim romanima do sada bavi se bolestima, strahovima koje more čoveka i onesposobljuju ga.

"Priznajem, i sam sam celoga života rob strahova. Anksiozan sam, klaustrofobičan, a u jednom periodu života bio sam i Jerotićev pacijent. Tada su mi prognozirali da sam veoma talentovan i inteligentan, ali da od moje umetnosti neće biti ništa jer sam kukavica, plašljivko. Od toga teško da može da se pobegne", zaključuje književnik.