Umar Sadik otvorio dušu: Još sanjam dres Rome, dajte mi šansu kao Rudi Garsija i videćete koliko mogu

Deset golova i devet asistencija na pozajmici u Partizanu. Dovoljno da se italijanski mediji zainteresuju za Umara Sadika. I to ne bilo koji mediji nego čuvena Gazeta koja je objavila danas priču sa napadačem crno-belih.

Za početak zanimljivo otkriće da Nigerijac u Beogradu nije sam, već da mu društvo pravi nekadašnji saigrač i zemljak Abdulahi Nura.
"Ovde je da mi pravi društvo. Dok mi pričamo on spava. I on je igrao fudbal, ali je prestao u aprilu 2019. zbog problema sa srcem. Bio je fenomen, najsnažniji igrač. Svuda smo igrali zajedno od Rome do Peruđe. Ali, nakon prekida karijere prestao je da ide na utakmice, teško mu pada što ne može da igra fudbal. Oporavlja se, a ja sam tu da ispunim san i za njega i za sebe", započenje Sadik priču za Gazetu.    

Na konstataciju novinara da se preporodio u Beogradu Sadik odgovara potvrdno.
"Našao sam kontinuitet koji mi je bio preko potreban. Trebalo mi je i malo samopouzdanja. Sve se poklopilo."

Naučio je tek nekoliko naših reči kao što su "pas" (dodavanje), "čoveče" i "samo".
"Najčešće pričam na engleskom", dodaje Sadik.

Čak i sa trenerom Savom Miloševićem, nekadašnjim asom Parme.
"Milošević ne priča mnogo, ali mu dugujem dosta. Savetuje me, pomaže mi u svakodnevnom životu. Zbog njega se nikada ne osećam usamljeno."

Evocirao je Umar Sadik i uspomene na dane kada je iz rodne Nigerije stigao u Italiju. Bilo je to pre šest godina.
"Došli smo iz Abuđe sa koferom u kojem su bile samo majice i šorcevi. U Nigeriji je uvek bilo vruće, a mi nismo bili spremni za italijansku zimu."

Put ga je odveo u Lavanju, gradić nadomak Đenove u porodicu Mobilio.
"Pino je naš italijanski otac. Živeli smo u njegovom domu, igrali se s njegovom decom, za sve što smo danas postigli zahvalni smo tom čoveku. Naučio nas je da živimo, dao nam cipele, toplu odeću, jakne, šalove, sve. Tu smo počeli i da igramo fudbal u Speciji i na pozajmici Lavanjezeu. Naučili smo italijanski, išli u školu i postali ljudi."

Godine 2015. Valter Sabatini je doveo Umara Sadika iz Specije u Romu. Naravno i Abdulahi Nurija u paketu.
"Prvi susret sa Sabatinijem će mi ostati u pamaćenju za sva vremena. Bio je nervozan, Roma je izgubila, a on mi pružio ruku i pozdravio me. Sutradan sam otišao kod njega u kancelariju na pregovore. Sabatini i Riki Masara su imali veliko poverenje u mene, čak i kada sam promašivao, Sabatini me je često bodrio. Dugujem mu dosta, pomogao mi je, njih dvojica će zauvak ostati u mom srcu."

Pamtiće Sadik po lepom i Rudija Garsiju koji ga je ubacio u vatru na utakmici sa Bolonjom 2015. godine.
"Sećam se De Rosijevog izraza lica, gubili smo, bio je ljut. Pogledao me je i rekao, ajde, moramo da ih uništimo. A na terenu su pored mene bili Pjanić, Salah, Džeko, Najngolan... Prvi gol je bio magičan", seća se Nigerijac.

I Rudi Garsija je, kao Milošević sada, znao često da ga ohrabri.
"Kada sam dao prvi gol protiv Đenove otrčao sam i zagrlio trenera. To je bilo iz razloga što je pred svaku utakmicu dolazio u sobu da me ohrabri. 'Umar, ti si jak' govorio mi je 'Ako daš nekoliko golova super, ako ne, nema veze'. I dalje se čujemo povremeno, išao sam kod njega dok je trenirao Marselj, u dobrim smo odnosima."

Naravno, Sadik ima lepa sećanja i na Frančeska Totija.
"Skroman, iskren, šaljivdžija, sa svima, pa i sa klincima. Prava ličnost, teško je u fudbalu naći čoveka kao što je on. Na tom nivou mnogima ne bi palo napamet da se bakću s klincem kao što sam ja, ali Toti je bio pravi šampion. Uvek spreman da pruži pravi savet."

Pozajmice u Torinu i Bolonji ne pamti po lepom, ali...
"U Bolonji sam slomio zglob i propustio šest meseci dok sam u Torinu odigrao samo tri utakmice. Ali i odrastao sam tamo."

Trenutno blista na pozajmici u Partizanu gde je standardan i daje golove. Roma ga je pozajmila Beograđanima uz mogućnost otkupa za 1.700.000 evra, a Sadik potencira emotivnu atmosferu derbija sa Crvenom zvezdom.
"O rimskom derbiju se dosta priča, to je istina, ali ovde u Beogradu karte za derbi planu čim izađe raspored za sezonu. Navijanje je vrelo i toliko žestoko da ponekad ne mogu da dozovem saigrače na terenu da mi dodaju loptu od buke."

Uz priznanje da je kao dečak i navijač Mančester Junajteda sanjao da kroči na Teatar snova što mu se ispunilo prošle nedelje, Umar Sadik je poslao zanimljivu poruku javnosti. Nigerijac ne odbacuje povratak u Romu.
"Malo njih (trenera) mi je dalo šansu da pokažem ko sam i šta sam. Dajte mi priliku kao Rudi Garsija i videćete šta mogu. A u budućnosti? Igranje za Romu bi bilo ostvarenje sna. Videćemo. Najvažnije je da nastavim da pogađam kao do sada", zaključio je Umar Sadik.

Foto: Star Sport