Pobednici 15. Slobodne zone

Najboljim angažovanim filmom u međunarodnoj konkurenciji 15. Filmskog festivala Slobodna zona proglašen je francuski “Jadnici” Lađa Lija, dok je u regionalnom programu pobedila rumunska porodična drama “Čudovišta” Mariusa Olteanua, a trijumfovao je i “Dnevnik Diane Budisavljević” Dane Budisavljević iz Hrvatske, koji je osvojio nagradu za promovisanje ljudskih prava, a očekivano i nagradu publike, posle trostruke rasprodate premijere u Beogradu.

Film “Jadnici”, inspirisan neredima u Parizu 2005. godine, pleni pre svega, kako je naveo međunarodni žiri, žestinom prikazanog naličja francuskog savremenog društva.

Jadnici

“Činjenica da je radnja filma smeštena u isto ono parisko predgrađe u kome su pre čitava dva veka, u vremenu divljeg kapitalizma, živeli junaci kultnog romana Viktora Igoa, izaziva vrlo sumorne asocijacije vezane za današnjicu. Funkcionalno i nadahnuto koristeći filmski jezik i filmska izražajna sredstva, autor stvara dramatičnu, emocionalnu i višeznačnu priču koja će se pamtiti”, naveo je u obrazloženju žiri koji su činili direktor Filmskog festivala u Marseju Žan Pjer Rem, filozof i programski  koordinator Multimedijalnog instituta MaMa u Zagrebu Petar Milat i makedonski režiser Vladimir Blaževski, koji je i saopštio odluku na svečanoj ceremoniji dodele nagrada 15. Slobodne zone 12. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Nagradu za “Jadnike”, koji su trijumfovali proteklog leta i na 26. Festivalu evropskog filma Palić, primila je ataše Francuskog instituta za kulturu u Beogradu Katrin Fodri, koja je rekla da joj je to izuzetna čast, posebno zbog sastava žirija i visokih kriterijuma. Podsetila je da je film “Jadnici” nagrađen i u Kanu, te da je izazvao veliko interesovanje publike u Francuskoj, posebno u predgrađima. “Nema loših ljudi, već samo loših kultivatora”, podsetila je Katrin Fodri i na reči Viktora Igoa, koji je svoj čuveni roman “Jadnici” pisao upravo u pariskom predgrađu u kojem se i dešava radnja Lijevog filma o socijalnim nemirima i obespravljenima.

Nagrada za najbolji angažovani film u regionalnoj konkurenciji Horizonti Balkana dodeljena je debitantskom filmu “Čudovišta” rumunskog reditelja Mariusa Olteanua, koji nije krio iznenađenje.

Prema navodima žirija, to je film koji “formalno upečatljivim stilom istražuje temu o kojoj se ne priča ne samo u Rumuniji u kojoj se dešava radnja filma, već u većini balkanskih zemalja”.

“Suptilna i uverljiva izvedba glavnih aktera uvlači nas u intimni svet bračnog para koji se bori da sačuva međusobno poštovanje nakon što se njihova romantična veza završila. I u tome uspeva uprkos svim društveno nametnutim predrasudama”, istakla je montažerka Nataša Pantić u ime žirija regionalne selekcije Horizonti Balkana, koji su činili i producent Gijom De Sej (predsednik) i istraživač i predavač na Univerzitetu u Kopenhagenu Petar Mitrić.

“Ova nagrada je vrlo neočekivana”, rekao je Olteanu, ističući da je srećan što festival Slobodna zona postoji jer “živimo u vremenu kada je veoma važno biti otorenog uma, razumeti da jedino kroz prihvatanje drugih možemo da prihvatimo sebe i živeti bolji život”.

Rumunski igrani film “Čudovišta” je triptih o bračnom paru u četrdesetim godinama, a iako je glavna tema razvod, pripada angažovanom festivalu kao što je Slobodna zona, jer tretira pitanja homoseksualizma i pozicije žene, odnosno njenog prava da sama odluči da li hoće ili ne da rodi dete, rekao je Olteanu dan ranije u festivalskom programu Kafa sa autorima.

“To su još uvek relevantne teme. U Rumuniji je  homoseksualnost do skoro bila kažnjavana zatvorom. Sa ulaskom u Evropsku uniju to se promenilo na nivou zakona, ali se ljudski um ne menja tako brzo. Još uvek mnogo ljudi ima problem sa tim, tako da to jeste pitanje ljudskih prava. Abortus je takođe bio ilegalan, kažnjavane su i žene i lekari. Danas je dozvoljen, ali još je u društvu jaka svest da je žena koja neće dete – monstrum”, rekao je Olteanu, čiji film sadrži tri dela – njenu priču, njegovu priču i zajedničku.

Nagradu u kategoriji Human Rights odneo je film rediteljke Dane Budisavljević “Dnevnik Diane Budisavljević”, koji je osvojio i nagradu publike, i to ocenom 5.0.

Predstavnica producentske kuće Hulahop, koja je primila nagradu, rekla je da cela ekipa, nakon toliko godina rada, oseća ogromnu zahvalnost zbog načina na koji je film primljen, počev od prve projekcije u Puli do trostruke premijere i ovacija na Slobodnoj zoni i na kraju i nagrada.

Dana Budisavljević posle premijere, foto: Bojan Kovačević / SEEcult

Posebno priznanje u međunarodnoj selekciji Slobodne zone dodeljeno je reditelju Suhaibu Gasmelbariju za dokumentarni film “Razgovor o drveću”, dok je posebno priznanje u regionalnoj selekciji dodeljeno beogradskoj režiserki Jeleni Radenović za film “Umetnost sećanja”.

To je njen drugi film, a prikazivanjem spomeničkog nasleđa iz doba jugoslovenskog socijalizma, podseća na prebrzo i neopravdano zaboravljene periode novije istorije na ovim prostorima.

Srednjoškolski žiri, koji čine Iva Milojković, Milica Todorović, Rasko Šarčević, Sergej Lišanin i Marina Stepanoski, proglasili su najboljim filmom  u selekciji 14+ “Zvezdu od sto kila” rediteljke Mari-Sofi Šambon.

Direktor Slobodne zone Rajko Petrović ocenio je da je proteklo festivalsko izdanje bilo najuspešnije do sada po svim parametrima. “Iako je bilo nešto manje filmova, bilo je više publike. Kroz festival su prošli mnogi sjajni ljudi – od članova žirija i gostiju do učesnika govornog programa Kompas, promocija knjiga i masterklasova", rekao je Petrović i prestavio ceo tim, koji je sa volonterima izašao na binu.

U Dvorani Kulturnog centra Beograda 13. novembra biće prikazani na bis najveći hitovi Slobodne zone – “Jadnici”, “Kordiljeri snova” i “Tusta”.

Festival Slobodna zona prikazao je od 7. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu gotovo 50 angažovanih igranih i dokumentarnih filmova.

Festival je otvoren porukom o potrebi veće solidarnosti za odbranu slobode u svakodnevnom životu, a time i u društvu u celini.

Slobodnu zonu otvorili su u krcatoj Kombank dvorani u Beogradu aktivisti Združene akcije Krov nad glavom Ivan Zlatić i Tatjana Aničić, navodeći razloge borbe protiv surovog sistema prisilnog iseljavanja, odnosno za ljudsko pravo na dom. “Jedini način da se odbranimo je da nas na svakom iseljavanju bude više nego što oni mogu da nas uhapse. Hajde da svaki prag, svako dvorište pretvorimo u slobodnu zonu!”, poručio je Zlatić, ispraćen dugim aplauzom.

*Naslovna fotograija: Olivera Inđić / SZ

(SEEcult.org)