REŠENJE NI NA VIDIKU Španija nakon parlamentarnih izbora JOŠ NESTABILNIJA I RASCEPKANIJA
Španija se u ponedeljak probudila s novim Kongresom, izabranim na nedeljnim parlamentarnim izborima, ali u istom, pa još gorem problemu u kakvom je bila i posle izbora 28 aprila: na vidiku nema vladine većine od 176 članova Kongresa.
Komentara 0
Španska socijalistička radnička stranka (PSOE, 28 posto glasova) tehničkog premijera Pedra Sančeza nakon prebrojanih 99 posto glasova ima 120 mandata, tri manje nego u aprilu, piše "Euroaktiv".
Konzervativna postfrankistička Narodna stranka (PP, 20,8 posto) oporavila se, ali nedovoljno, sa 66 mandata skočila je na 88.
Na trećemu mestu je krajnja desnica salvinijevskog tipa, Voks (15,1 posto), stranka s najbržim rastom: u aprilu je prvi put ušla u Kongres sa 24 mandata, sada ih je više nego udvostručila, na 52. Raste na opštom evropskom trendu, a još više na katalonskoj krizi, tvrdeći da je jedina dostojna braniteljka španskog jedinstva, nadlicitiravši PP u unitarizmu.
Levičarski blok Zajedno možemo (UP, 12,8 posto) ima 35 mandata, 7 manje nego u aprilu: njegove pristalice što je onemogućilo Sančeza da sastavi vladu. Kazna je blaža nego se činilo po anketama.
Na peto je mesto izbio blok katalonskih autonomista i separatista sa manjim porocentom, ali koncentrisanim u tri okruga, pa ima 13 mandata.
Matematički je moguća „velika koalicija“ PSOE i PP. Bila bi naizgled solidna: 208 zastupnika. Čuje se da na njoj insistira i Angela Merkel, nagovarajući PP da se suzdrži i tako omogući Sančezu sastavljanje vlade. Predsednik PP Pablo Kasado unapred je rekao da na to neće pristati. Ne želi da poziciju vođe i opozicije prepustiti Voksu, koji mu je u međuvremenu oteo neke višedecenijske „feude“.
Pročitajte još
Matematički su moguće, ali mnogo pipavije, koalicije PSOE i UP sa nizom regionalnih malih stranaka – ali ta solucija nije prošla ni posle aprilskih izbora, kada su i PSOE i posebno UP bile brojnije u Kongresu.
Nakon četvorih izbora u četiri godine Španija je, ne samo zahvaljujući katalonskoj krizi i uzletu suverenista, još parlamentarno nestabilnija, politički rascepkanija, sa Kongresom koji teško može odlučivati o bilo čemu, a kamoli o jačanju nedovoljnog privrednog rasta.