ZAŠTO STE SUROVI, GRAĐANI?
O stajanju više nije moglo biti ni govora, tako da je pad, prvo na kolena, a potom i na grudi bio neminovan.
Počelo je tako što je krajičkom oka primetio pesnicu koja mu je dolazila sa strane i kretala se ka njegovom licu.
Kada ga je pogodila, Građanin Mistik je osetio kako mu se glava pomera u suprotnom smeru i postao svestan činjenice da mu nešto jako počinje zujati u levom uhu. Ne mogavši da bira, morao je da se zatetura i pomeri nekoliko koraka. Oborivši pogled, video je patike na svojim nogama kao i još nekoliko pari obuće pored. Ruke su mu same od sebe krenule nagore, ali jedna od obližnjih nogu je bila brža i podigla se naglo, kao izbačena opruga, udarivši ga u koren nosa.
Opet se nekontrolisano pomerio bežeći od te grube neprijatnosti, pokrivajući lice. Oči su mu se napunile suzama iako nije bio tužan, a krv je počela teći iz obe nozdrve. Učinilo mu se da pod prstima oseća rast otoka. Počeo je da diše na usta, boreći se za dah i nikako ne uspevajući da smisli plan svoje odbrane.
Onda je nastupilo nešto nalik na provalu grada. Pljuštalo je svuda, po nogama, kukovima, glavi, leđima, ali je procenio da ga najčešće i najviše bole udarci u teme. To ga je nateralo da se skupi, uvuče vrat i poguri se, smanji na bilo koji način.
Kada bi bol postao prejak, Građanin Mistik bi jeknuo. Preokret se desio kada je osetio kako mu nešto upada u stomak i to baš na mestu na kom se rebra spajaju prelazeći u grudni koš.
O stajanju više nije moglo biti ni govora, tako da je pad, prvo na kolena, a potom i na grudi bio neminovan.
Ležeći na hladnoj podlozi, sve se nastavilo i povremeno je doživljavao eksplozije u glavi koje su mu zamućivale misli.
Bol je prerastao u bliskog, nerazdvojnog pratioca.
Građanina Mistika su tukli dugo i nemilosrdno.