Ljudi rade duže pred penziju nego inače

Najupečatljiviji aspekt je brz tempo kojim su stope zaposlenosti za osobe starije od 64 godine porasle između 2003. i 2018.

Ovo je posebno zapaženo u odnosu na rastući udeo žena na poslu.

Između 2003. i 2018. godine, stopa zaposlenosti ove starosne grupe povećavala se u svim državama članicama EU osim Grčke.

U Sloveniji i Bugarskoj stopa zaposlenosti za ljude od 55. do 64. godine udvostručila se u ovom periodu, a u Slovačkoj je još brži porast (2,2 puta veća).

U Švedskoj, Nemačkoj i Danskoj je 2018. godine stopa zaposlenosti kod ljudi starosti između 55. i 64. godine bila veća od 70 odsto.

Nasuprot tome, u sedam država članica Evropske unije, tačnije Malti, Poljskoj, Sloveniji, Rumuniji, Hrvatskoj, Grčkoj i Luksemburgu, stope zaposlenosti za istu starosnu grupu bile su manje od 50 odsto.

Prema istraživanjima Eurostata, jedan od načina povećavanja finansijske sigurnosti u starosti je da se duže radi.

Stariji ljudi koji odlažu odlazak u penziju zarađuju više novca, akumuliraju dodatna penzijska prava i na taj način štede deo zarade i preusmeravaju na privatni penzijski plan.

Iako je nizak, rastući udeo stanovništva u EU od 65. do 74. godine starosti, nastavio je da radi.

Tokom 2018. godine zaposleno je više od jedne četvrtine (26 odsto) ove starosne grupe u Estoniji, dok su stope veće od 15 odsto zabeležene u Rumuniji, Litvaniji, Portugalu, Velikoj Britaniji, Irskoj, Švedskoj i Letoniji.