Ova laboratorija ne samo da je zatvorena za javnost, već se smatra i najopasnijom na svetu, a da biste pristupili malom ostrvu Rims na kome se nalazi, potrebno je da pređete Baltičko more preko brane. Kao mera bezbednosti predviđeno je zatvaranje brane u slučaju bilo kakve epidemije virusa.
Zaposleni moraju da prođu strogu proceduru ulaska i izlaska, koja uključuje "hemijske tuševe" i zaštitnu odeću. Upravo tamo eksperimentiše sa najsmrtonosnijim virusima koje čovečanstvo poznaje, uključujući ebolu i virus ptičijeg gripa. Ali jedno od glavnih žarišta laboratorija su zoonoze, bolesti koje se prenose sa životinja na ljude i obrnuto. Laboratorija je prvobitno osnovana 1910. godine kako bi istražila bolest ruku, stopala i usta koja je prouzrokovana virusom Koksaki tipa A iz roda Enterovirus.
Tokom narednih decenija Institut korišćen je u različite svrhe, uključujući razvoj hemijskog oružja tokom Drugog svetskog rata, istraživanje vakcina tokom Hladnog rata, kao i istraživanje dobrobiti životinja i stočarstva. Na kraju je stekao nadimak "ostrvo kuge". Institut je 2010. godine završio izgradnju niza novih laboratorija koje su klasifikovane u nivoe biološke bezbednosti 4, kao što to retko ima u svetu. Institut je takođe jedan od samo dva na svetu koji ima kapacitet i uslove za sprovođenje velikih studija na životinjama, poput svinja i goveda.
Robin Holand, student na Veterinarskoj školi Univerziteta u Ilinoisu, opisao je svoje iskustvo proučavanja patologije na Institutu Fridrih Lofler: "Naučio sam kako se ovim bolestima upravlja, kontroliše i dijagnostikuje u scenarijima iz stvarnog sveta, kakva je njihova prevalencija u svetu i njihov potencijal za ekonomski uticaj ako bi se došlo do izbijanja epidemije". Pored inženjera i službenika za biološki rizik, videla je i veliku infrastrukturu FLI, uključujući HEPA filtraciju izduvnog vazduha, dekontaminaciju prostorija suvom maglom, prečišćavanje otpadnih voda i lečenje trupa kako bi se zadržali svi patogeni u biljci.
Zoonoza zaklanih 5 svinja je velika pretnja za ljude. Od malarije do besnila, oni čine oko 60 procenata svih zaraznih bolesti čovečanstva, a Centri za kontrolu bolesti procenjuju da "3 od svake 4 nove ili novozarazne bolesti ljudi potiču od životinja“. Dok ih naučnici nastavljaju da proučavaju, važno je primetiti i zoonotsku pretnju životinjama. "Broj žrtava životinja bio je mnogo veći", kaže neurobiolog i lekar za javno zdravlje profesor Čarls Votson sa Univerziteta Kurtin.
Na primer, kada je Nipa virus izbio u Maleziji tokom 1990-ih, bilo je relativno malo smrti ljudi, ali je zaklano 5 miliona svinja da bi se eliminisao virus. Jedan od razloga zašto su zoonoze toliko smrtonosne za životinje je činjenica da, čak i ako se zaraze, ljudi iz neobjašnjivih razloga ne moraju biti zaraženi. "Virusi su užasno nepredvidljivi, neki nas ubijaju tako lako, drugi ne, a i životinje", objašnjava Votson.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Vikimedia Komons
NE PROPUSTITE
