"30 GODINA OD PADA ZIDA, U EVROPI NOVE PODELE" Išinger smatra da se odnosi sa Zapadnim Balkanom i Rusijom MORAJU PROMENITI
Pre 30 godina je srušen Berlinski zid i činilo se da će Evropa biti konačno ujedinjena. Danas u njoj vidimo nove podele, smatra Volfgang Išinger, predsednik Minhenske konferencije o bezbednosti i nemački diplomata sa dugogodišnjim iskustvom.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
- Pre 30 godina, 9. novembra 1989, srušio se Berlinski zid - i njime je nestala linija koja je razdvajala Nemačku i Evropu nekoliko decenija. Proces ponovnog ujedinjenja koji je usledio bio je začuđujuće miran. Za mnoge je to važilo za čudo. Ipak, već je 3. oktobra 1990. godine, tokom proslave ujedinjenja u Berlinu, savezni predsednik Ričard fon Vajcaker skrenuo pažnju na veliki projekat koji se još čeka na završetak - panevropski. Vajcaker je upozorio na rizik da će linija podele koju je Evropa upravo prešla jednostavno da se pomeri na istok: "Zapadna granica Sovjetskog Saveza ne sme postati istočna granica Evrope". Trideset godina kasnije, moramo priznati: Nismo bili u stanju da sprečimo novu podelu. Na evropskom nivou nismo bili u stanju da napravimo odraz onog što se u Nemačkoj ostvarilo - jedinstvo. Cilj „evropske celine, slobodne i u miru“ kako su to formulisali američki predsednici Džordž H.V. Buš i Bil Klinton još uvek nisu urodili plodom - navodi Išinger.
Prema njegovim rečima od pada Berlinskog zida mnogo toga jeste postignuto, ali to nije bilo dovoljno za "trajni mirovni poredak u Evropi".
Evropska unija i NATO integrisali su mnoge države istočne Evrope i tako doprineli njihovim naporima na konsolidaciji mira i demokratije i unapređenju prosperiteta. Nemačka, iznenada okružena samo prijateljima, imala je nesrazmernu korist. Ipak, ovo nije stvorilo panevropsku bezbednosnu arhitekturu, trajni mirovni poredak u Evropi. Rusija i druge istočnoevropske države nisu našle svoje mesto u ovom poretku - uprkos svim naporima uloženim u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Neizvesnost je uticala na ove zemlje: Ukrajina ulazi u petu godinu rata. Gruzija nije jedina zemlja koja pati od zamrznutog sukoba - piše Išinger.
Pročitajte još
Kako je istakao, na Zapadnom Balkanu mnoge krize ostaju nerešene. On je zato kritikovao nedavnu odluku EU da ne otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, nazivajući je "katastrofom".
- Politički troškovi ove odluke su već očigledni: Severna Makedonija se suočava s političkom krizom i - moguće - dugoročnom destabilizacijom. Ostale države Zapadnog Balkana će zaključiti: Ne možemo se osloniti na EU, pa čak i ako se uključimo u teške reforme, ostaćemo drugorazredni Evropljani. Praznina koju je EU otvorila neće ostati neispunjena: ostali - Rusija, Kina, a posebno Turska - spremno će je ispuniti. Vrlo je malo verovatno da će to poslužiti većem cilju demokratije, mira i stabilnosti u neposrednom susedstvu EU - kaže diplomata.
On je kao najveću prepreku na putu ka trajnom evroatlantskom bezbednosnom poretku naveo "tmurno stanje odnosa sa Rusijom".
- Šteta je što se vizija „Zajedničkog evropskog doma“, koju je izrazio bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov, nikada nije ostvarila - dom za sve, uključujući Rusiju. Sasvim suprotno: S ruskom aneksijom Krima i njenom intervencijom u Istočnoj Ukrajini, ova perspektiva se još više smanjila. Odnos zasnovan na poverenju zamenjen je zapadnim sankcijama i ruskom vojnom agresijom. Ipak, ne smemo se predati ovom teškom stanju odnosa. Takođe bi trebalo da budemo svesni da bi stvari mogle biti gore: Sa ukidanjem Ugovora o nuklearnim raketama srednjeg dometa (INF), pitanja nuklearnog naoružanja (a ne razoružanja) ponovo su na dnevnom redu - stvarna pretnja miru u Evropi - navodi on.
Išinger je podsetio i na strategiju koju je belgijski političar Pjer Harmel zacrtao 1967. i rekao da ona još uvek pruža smernice za odnos prema Rusiji.
- Što je više moguće dijaloga i što je neophodnije odvraćanja. Ova strategija je takođe poslužila kao osnova za nemački Ostpolitik (politiku normalizacije odnosa dve Nemačke, prim.prev). U skladu sa nedavnim naporima francuskog predsednika Emanuela Makrona, trebalo bi da težimo ka tome da uvek držimo otvorena vrata za Rusiju. Da je Moskva bila voljna da poboljša odnose sa Zapadom, videla bi da Evropljani žele (i mogu) da budu pouzdani partneri - kaže on.
Međutim, on se pita i da li je Rusija zaista zainteresovana za takvo partnerstvo.
- Ako je to slučaj, prvo treba obnoviti poverenje - poverenje koje je u stanju da zameni strah od ruske agresije koja trenutno preovlađuje među našim istočnoevropskim partnerima. Upravo iz tog razloga, neki od naših evropskih partnera biće spremni da Moskvi ponude više dijaloga i saradnje, ukoliko ta ponuda bude podržana dovoljno jakom evropskom sposobnošću za odbranu i odvraćanje. S tim u vezi, ostaje nam mnogo toga: ne samo da ispunimo NATO-ov cilj potrošnje za odbranu od dva odsto, već i da budemo sposobni da branimo naš vitalni interes za mir i bezbednost širom Evrope - navodi Išinger.
Kako je zaključio, Nemačka ima "posebnu odgovornost koja proizilazi iz njene istorije" za promociju snažne i sposobne Evrope.
- U tom smislu, naša komemoracija o ponovnom ujedinjenju Nemačke dolazi sa nasleđem: Ono što je počelo 1989. u Nemačkoj ostaje nepotpuno, pre svega kraj sukoba unutar Evrope. Moramo nastaviti da radimo na tom cilju. Napokon, mir i jedinstvo u Nemačkoj trajaće samo ako su ugrađeni u panevropsku arhitekturu mira koju svi prihvataju - zaključak je diplomate u tekstu za "Politiko".
BONUS VIDEO: Bekstva preko Berlinskog zida