Loš san dovodi do povećanja emocionalnog stresa

Istraživači sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji nedavno su sproveli istraživanje kako bi došli do zaključka da loš san može da utiče na mentalno stanje neke osobe. Gotovo 330 osoba starih između 18 i 50 godina ispitano je za vreme trajanja studije koja je objavljena u naučnom časopisu "Nature Human Behavior".

Za prvi deo studije istraživači su koristili MRI i polisomnografiju (studiju spavanja) kako bi izmerili moždane talase kod 18 mladih odraslih osoba dok su gledali emocionalne snimke, jednom nakon dobrog sna i drugi put nakon neprospavane noći.

Ubrzo nakon gledanja video-isečaka, učesnike su zamolili da ispune upitnik kojim su procenili nivo njihovog stresa, piše Independent.

Istraživači su otkrili da nakon nemirnog sna tokom noći, medijalni prefrontalni korteks u mozgu ispitanika, koji pomaže u ublažavanju anksioznosti, ne funkcioniše onako kako bi trebalo. U međuvremenu, otkrili su da su dublji emocionalni centri mozga preterano aktivni.

Ti rezultati ponovljeni su u drugom istraživanju na 30 ljudi u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama. Pored toga, i studija koja je merila nivo spavanja i anksioznosti kod 280 mladih i sredovečnih ljudi sprovedena je na internetu u periodu od četiri dana.

Foto: depositphotos/ focuspocusltd

Stručnjaci su otkrili da im količina i kvalitet spavanja omogućuju da predvide kakvi će im nivoi stresa biti sledećeg dana. Sve u svemu, studija je zaključila da loš san može da poveća nivo emocionalnog stresa kod ljudi i do 30 odsto.

Profesor Metju Volker, viši autor studije, rekao je da su istraživači uspeli da identifikuju novu funkciju dubokog sna, onu koja smanjuje anksioznost preko noći reorganizacijom veza u mozgu.

Eti Ben Simon, takođe jedan od autora studije, izjavio je da istraživanje sugeriše da nedovoljno sna povećava nivo anksioznosti i, obrnuto, da dubok san pomaže u smanjenju takvog stresa.

"Ljudi s anksioznim poremećajima redovno prijavljuju da imaju poremećen san, ali retko se poboljšanje sna smatra kliničkom preporukom za smanjenje anksioznosti. Naše istraživanje ne samo da uspostavlja uzročnu vezu između sna i anksioznosti, već identifikuje vrstu dubokog sna koji nam je potreban za smirenje", rekao je Simon.

Mnogi adolescenti, između 12 i 18 godina, trebalo bi da spavaju od osam do devet sati tokom noći, dok bi odrasli između 18 i 65 godina trebalo da spavaju od sedam do devet sati.

Nedavno istraživanje otkrilo je i to da bi spavanje manje od šest sati tokom noći moglo da udvostruči rizik od rane smrti ljudi koji pate od hroničnih bolesti.