Težak život i u Gračanici i u Omoljici

Dragan Spasić i dalje pola meseca provodi u Gračanici gde radi u Domu zdravlja, a supruga Nikoleta u Omoljici brine o deci, Luki i Đorđu, koji pohađaju osnovnu školu, i slabovidom Vasiliju, kojeg vodi u Zemun u školu za učenike sa oštećenim vidom.

Više od pola plate Dragan potroši na prevoz, a ono što preostane nije dovoljno ni za hranu.

„Mučili smo se dole, a mučimo se i ovde. Teško je, ali se trudimo da preživimo i iškolujemo decu. Sličan je život, jedino što smo ovde mirni i niko nas ne dira“, kaže Dragan Spasić.

Niko ih ne dira, ali niko im i ne pomaže. Svi zajedno spavaju u jednoj prostoriji od devet kvadratnih metara u kojoj nema ni kreveta ni grejanja.

„Potrebna nam je još jedna soba i kompjuter za školu i šporet, pa i krevet jer spavamo na dušeku na podu“, navodi Đorđe Spasić.

„Postoji mogućnost da se uradi nadogradnja, ali nemamo za građevinski materijal. To nam je sada neophodno. Kada bismo to sredili imali bismo sobe za decu, a ovako živimo u devet kvadrata“, navodi Dragan Spasić.

Nikoleta Škodrić se trudi da deci obezbedi hranu i čistu odeću. Snalazi se kako zna i ume i mnogo joj je lakše kada je Dragan kod kuće, jer nema ko drugi da joj pomogne: „Veoma je teško. On ode da radi, a ja ostajem sa troje dece. Jedno je bolesno, vodim ga u školu. Šta da radim, teško je, ali izlazim nekako na kraj.“

Draganovoj porodici bi mnogo značilo kada bi posao dobio u pančevačkom Domu zdravlja, jer troškove koje sad ima zbog čestih putovanja mogao bi da preusmeri za kupovinu osnovnog nameštaja, dok mu je za nadogradnju i proširenje kuće neophodna pomoć dobrih ljudi.