"Poslao sam ih da beru ljubičice"

Zlata Jurela, defektolog u Vukovarskoj bolnici, izjavila je da joj je Veselin Šljivančanin, tada major, garantovao sigurnost hrvatskih ratnih zarobljenika. Ona je rekla da joj je ispred bolnice Šljivančanin potvrdio da ranjenici bivaju odvoženi autobusima do vukovarske kasarne Jugoslovenske narodne armije na saslušanje.

"Rekao mi je da će biti pušteni kada budu saslušani i da će moći da idu kuda žele", rekla je Zlata Jurela, čiji je sin Damir Jurela iz bolnice odvezen u kasarnu, pa na Ovčaru, gde je u grupi od 200 zarobljenika ubijen između 20. i 21. novembra 1991.

"Rekao mi je: 'Ne brini, bre, drugarice, ni vlas sa glave neće da mu fali'. Delovao mi je autoritativno, pa sam se vratila u autobus. Kada sam treći put pokušala da ga pitam počeo je vikati na mene i mahati rukama i nisam mu mogla prići", rekla je Zlata Jurela.

Po dolasku u Sremsku Mitrovicu, 21. novembra, Zlata Jurela je rekla da je u hodniku čula pitanje neke žene o sudbini hrvatskih zarobljenika, a da je glas, za koji pretpostavlja da je bio Šljivančaninov, odgovorio: "Poslao sam ih da beru ljubičice". "Drugovi mog sina, Srbi, Saša Vuković i Igor Crnomlat, pričali su da znaju da je Damir Jurela poginuo na Ovčari i da su se tamo dešavale strašne stvari", rekla je ona.

Drugi današnji svedok Sandra Grejza rekla je da joj je kućni prijatelj Zdenko Novak, koji je uspeo da se izvuče iz hangara na Ovčari, potvrdio da je tamo streljan njen suprug, policijski inspektor Milan Grejza, iako njegov leš nije identifikovan među ostalim telima.