Srpski privrednici veći optimisti od evropskih kolega

Rezultate ovogodišnje ankete, u kojoj je učestvovalo čak 53.000 privrednika iz 28 zemalja, najveća evropska poslovna organizacija prezentovala je svojim članicama i evropskim institucijama, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.

Predsednik Evrokomore Kristof Lajtl pozvao je donosioce odluka, pre svega buduću Evropsku komisiju, da uvaži preporuke svoje privrede pri kreiranju politika i mera bitnih za poboljšanje uslova poslovanja, u situaciji kada u Evropi opadaju optimizam i poslovno poverenje i raste zabrinutost privatnog sektora zbog mogućeg smanjenja privrednih aktivnosti.

Komentarišući rezultate ankete, predsednik PKS Marko Čadež je rekao da srpski privrednici pokazuju više optimizma od evropskih kolega.

"Mada, kao i evropske kompanije strahuju od mogućeg pada tražnje na domaćem i stranom tržištu i rasta cena energenata i sirovina usled globalnih trgovinskih sporova, zbivanja oko Bregzita i posledičnog usporavanja evropskih ekonomija, srpski privrednici pokazuju više optimizma od evropskih kolega i njihova poslovna očekivanja su povećana u odnosu na prethodnu godinu", izjavio je Čadež.

Veći stepen optimizma i poslovnog samopouzdanja naših privrednika, prema njegovim rečima, analitičari Evrokomore vide kao rezultat boljih unutrašnjih prilika - napretka ekonomskih reformi koje Srbija sprovodi kroz proces evrointegracija i realizaciju sporazuma sa MMF-om.

Tome su, dodaje Čadež, doprinele i aktivnosti PKS na zastupanju inicijativa privrede za poboljšanje poslovnog, investicionog ambijenta i uslova finansiranja, kao i snažna podrška u internacionalizaciji poslovanja domaćih kompanija koja im je omogućila kontakte sa partnerima iz celog sveta i bolje pozicioniranje na međunarodnom tržištu.

Anketirani privrednici iz Srbije, kao glavne izazove u narednoj godini, očekuju na polju domaće i strane tražnje i cena energenata i sirovina.

Uprkos eksternim rizicima, veruju da će u 2020. uspeti da poboljšaju rezultate na domaćem i stranom tržištu, povećaju broj zaposlenih, više investiraju i zabeleže bolji poslovni učinak nego u ovoj godini ili da, u najmanju ruku, ponove ovogodišnji rezultat.

"Za razliku od prošle godine, kada je polovina anketiranih procenila da će im se u 2019. smanjiti prodaja na stranim tržištima, što se na sreću nije dogodilo, pad izvoza sada očekuje zanemarljiv procenat, samo 4,1 odsto anketiranih. Takođe, znatno veći broj ispitanih privrednika, njih 45,7 odsto, u odnosu na prošlogodišnjih 8,3 odsto, smatra da su uslovi finansiranja poboljšani, što je značajan podsticaj za povećanje proizvodnje i izvoza", objašnjava Čadež.

Kompanije iz EU koje su već suočene sa ovogodišnjim smanjenjem privrednih aktivnosti i posustajanjem svojih ekonomija, izražavaju zabrinutost da će pad domaće trgovine i izvoza i povećanje troškova rada, ograničiti mogućnosti za investiranje i rast privatnog sektora u narednoj godini.

Stoga su manje optimisti kada je reč o prodaji, zapošljavanju i investicijama nego u prošlogodišnjoj anketi, pa je ovoga puta zabeležen stepen poslovnog poverenja najniži u poslednjih pet godina – od 2014. godine.

Najveći broj anketiranih glavne poslovne izazove u 2020. godini vidi u smanjenju tražnje na domaćem tržištu, manjku kvalifikovanih radnika i rastućim troškovima rada.

Mada je Bregzit niže rangiran, moguće posledice izlaska Velike Britanije iz EU najviše zabrinjavaju irske i nemačke privrednike, dok sve veći broj firmi u Francuskoj, Nemačkoj i nekim istočnoevropskim zemljama, brine i zbog rastućih cena energenata i sirovina.

Zbog svega što se dešava u globalnim okvirima i na evropskom ekonomskom terenu, anketirane evropske kompanije očekuju neznatno smanjenje unutrašnje trgovine, broja zaposlenih i investicija, ali i usporavanje izvoza i značajnije smanjenje prihoda od prodaje van nacionalnog tržišta do najnižeg nivoa iz 2010. godine.

Prema Lajtlu, rezultati ovogodišnje ankete šalju poruku budućim evropskim političarima na početku novog mandata da je evropskim firmama potrebno jače jedinstveno tržište, povoljno okruženje za trgovinu i mere za rešavanje nedostatka kvalifikacija i veština radne snage u skladu sa zahtevima tržišta rada.

Lajtl je apelovao na kreatore politika i donosioce odluka bitnih za poslovnu zajednicu, naročito na novu Evropsku komisiju, da uvaže rezultate ove ankete i preporuke i zahteve poslovne zajednice uvrste u svoje prioritete i aktivnosti.

"Ursula von der Lejen promoviše donošenje politika zasnovanih na dokazima. Pošto imamo dokaz, treba nam pravi odgovor politike", poručio je Lajtl.