TINEJDŽERI POD LUPOM (1) Pitali su naše školarce neka veoma lična pitanja, a ovakve odgovore NIKO NIJE OČEKIVAO. I ne, nisu svi zabrinjavajući, naprotiv!

Ovo je pokazalo veliko godišnje istraživanje o zdravstvenom ponašanju dece školskog uzrasta u Srbiji u 2018. godini koju je, nad učenicima petog i osmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, sproveo Institut za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut".

Porodični razgovori

Kada je u pitanju socijalna podrška, rezultati istraživanja pokazuju da većina školske dece pozitivno ocenjuje različite aspekte komunikacije u porodici, pri čemu devojčice lakše komuniciraju sa majkama, a dečaci sa očevima.

Najveći broj učenika i učenica navodi da može otvoreno da komunicira sa roditeljima - skoro tri četvrtine učenika (73,6%) navelo je da može lako da priča sa svojim ocem o stvarima koje ih muče, a još lakše komuniciraju sa majkom o svojim problemima (86,9%).

Takođe, najveći broj anketiranih učenika smatra da od članova svoje uže porodice dobija potrebnu pomoć i podršku, kao i da je njihova porodica spremna da im pomogne u donošenju odluka.

Učenici i učenice smatraju da im porodica pruža neophodnu podršku: 80,5% se u potpunosti slaže sa tvrdnjom da porodica pokušava da im pomogne kada je to potrebno, a 75,8% se u potpunosti slaže sa tvrdnjama da od porodice dobija potrebnu emocionalnu pomoć i podršku (70,1%), da sa svojom porodicom može da razgovara o sopstvenim problemima i da je njihova porodica spremna da im pomogne u donošenju odluka (78,2%).

- Podaci na pitanja o porodici ukazuju da su učenici izjavili da mogu veoma otvoreno da komuniciraju sa svojim roditeljima. Taj procenat je ovde veoma visok i za majku i oca. Postavljaju se se onda mnoga pitanja da li porodice sa adolescentima imaju sada manje poteškoća s obzirom da imaju prema ovim navodima više informacija gde su im deca, sa kime se druže, ko su im prijatelji, na koja mesta zalaze... Ili sa ovim podacima koji su dobijeni porodice koje imaju poteškoća mogu da se nadaju i veruju u dobre ishode vaspitanja i bez obzira na trenutno veoma loše stanje i odnose sa svojom decom - kaže za Marina Paunović, psihoterapeut.

Podrška vršnjaka, iako značajna, manja je u odnosu na podršku porodice. Većina učenika smatra da ih drugi učenici prihvataju takvim kakvi jesu, oko dve trećine učenika doživljava svoje drugove iz razreda kao prijateljski raspoložene, žele da pomognu i vole da provode vreme zajedno.

Pročitajte još

JEZIVA STATISTIKA Za dve godine prijavljeno 110.000 SLUČAJEVA nasilja u porodici, ali žrtve i dalje prečesto KRIVE SEBE

PREKRIVENI SMO PLASTIKOM, SPOLJA I IZNUTRA Kako otpad koji bacite na kraju završi u čaši vode KOJU PIJETE

Poznata voditeljka tvrdi da su za vreme Tita i osnovci imali dosije, ona je našla svoj i POČITALA OVO

Ishrana i fizička aktivnost

Iako među anketiranim učenicima najveći procenat i dečaka i devojčica spada u grupu normalno uhranjenih (64,5%), prekomerno uhranjena je skoro petina anketiranih učenika (18,2%), dok je skoro svaki šesti anketirani učenik gojazan (5,7%).

Najveći procenat pothranjenih, ali i gojaznih je među devojčicama u petom razredu osnovne škole, dok su dečaci češće prekomerno uhranjeni - najveći procenat je među dečacima u sedmom razredu osnovne škole.

- Studije ukazuju na dramatičan porast broja prekomerno uhranjene i gojazne dece tokom poslednjih decenija širom sveta: od 4% odnosno 124 miliona dece i adolescenata uzrasta 5-19 godina koji su 1975. godine imali prekomernu telesnu masu, do 18% odnosno 340 miliona dece i mladih 2016. godine. Ovaj alarmantan porast broja prekomerno uhranjene i gojazne dece zahteva razumevanje faktora koji utiču na dijetne navike i na svakodnevnu fizičku aktivnost ove uzrasne grupe kako bi se sprovele odgovarajuće mere. Naime, prekomerno uhranjena i gojazna deca češće postaju gojazne odrasle osobe uz brojne posledice po zdravlje u vidu kardiovaskularnih, koštano-mišićnih, metaboličkih bolesti i stanja, kao i psihosocijalnih posledica u vidu nedostatka samopouzdanja, depresije i poremećaja ponašanja u ishrani - upozorava dr Jelena Gudelj Rakić, načelnica Centra za promociju zdravlja u “Batutu”.

Redovan doručak

Naviku da doručkuje svaki dan tokom radne nedelje ima 58,8% anketiranih učenika, dok 7,5% dece nikada ne doručkuje radnim danom. Svaka deseta devojčica koja pohađa prvi razred srednje škole nikada ne doručkuje tokom radne nedelje.

- Navike u ishrani formiraju se tokom prve godine života deteta i ustaljuju tokom narednih godina. Upravo tokom prve godine dete prelazi sa jednovrsne ishrane majčinim mlekom na unos velikog broja različitih namirnica koje se postepeno uvode. Deca uče šta, kada i koliko jedu na primeru svoje najbliže okoline, pre svega roditelja. Roditelji direktno utiču na vreme kada će detetu ponuditi hranu, na vrstu i količinu hrane, a formiranje dobrih navika u ishrani kod dece često predstavlja izazov za roditelje - priča dr Jelena Gudelj Rakić.

Stoga je veoma važno da porodica obeduje zajedno - zajednički obroci su prilika da porodica provede vreme zajedno.

- Svakako ne treba zaboraviti da lični primer ima veliki, ako ne i najveći uticaj na stvaranje dobrih navika, te deca čiji roditelji na primer ne doručkuju takođe će preskakati ovaj obrok. Sa polaskom deteta u obdanište i kasnije u školu na dijetne navike sve više utiču vršnjaci, ali i način na koji je ishrana organizovana u predškolskoj ustanovi, odnosno školi. Dijetne navike u pogledu redovnosti obroka i zastupljenosti određenih namirnica stečene u detinjstvu održavaju se i u odraslom životnom dobu, a imaju značajan uticaj kako na zdravstveno stanje tako i na stepen uhranjenosti. Deca koja redovno doručkuju imaju bolji unos potrebnih hranljivih materija i bolji uspeh u školi, dok preskakanje doručka značajno utiče na stanje uhranjenosti - pojašnjava naša sagovornica.

Voće i povrće

Svakodnevnu naviku unosa voća jednom dnevno i češće imalo je 42,2% anketiranih učenika, dok 2,6% anketiranih nikada ne jede voće tokom nedelje. Jednom dnevno i češće povrće jede 42,0% anketiranih učenika, dok 4,3% anketiranih nikada ne jede povrće tokom nedelje.

- Preporuke za pravilnu ishranu naglašavaju značaj svakodnevnog unosa pet porcija voća i povrća, dok rezultati istraživanja ukazuju da manje od polovine anketirane školske dece unosi voće i povrće jednom dnevno i češće. Istovremeno, petina anketiranih svakodnevno konzumira bezalkoholne napitke, a više od trećine jede slatkiše jednom dnevno ili češće - priča dr Jelena Gudelj Rakić.

Više od trećine anketiranih učenika jede slatkiše jednom dnevno ili češće (35,8%), dečaci u proseku češće od devojčica. Učestalost unosa slatkiša raste sa godinama starosti i kod devojčica i kod dečaka.

- Sokovi i slatkiši su veoma popularni među adolescentma, a učestalost njihovog unosa i količine povezane su sa rizikom nastanka prekomerne uhranjenosti i gojaznosti, različitih hroničnih nezaraznih bolesti, ali i sa lošim zdravljem zuba - smatra naša sagovornica.

Dečaci aktivniji od devojčica

Jedna trećina anketirane školske dece je bila fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena u nedelji koja je prethodila istraživanju (33,6%), dok je van školske nastave polovina dece navela da je fizički aktivna četiri puta nedeljno ili češće (51,1%) u skladu sa preporukama. U svim uzrasnim grupama dečaci su znatno više fizički aktivni od devojčica.

Studije ukazuju da adolescenti, kao najčešće prepreke da budu više fizički aktivni, navode nedostatak motivacije, nepostojanje opremljenih sala za fizičko, male mogućnosti za bavljenje fizičkim aktivnostima van škole, a neki navode da više vole da vreme provode pred ekranom gledajući televiziju ili igrajući igrice.

- Naši rezultati su pokazali da je trećina školske dece bila fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena u nedelji koja je prethodila istraživanju, a polovina dece je navela da je van školske nastave bila fizički aktivna četiri puta nedeljno i češće. U svim uzrasnim grupama dečaci su bili fizički aktivniji od devojčica - dodaje naša sagovornica.

Foto: shutterstock

Ali, šta može da pomogne deci da usvoje znanja o pravilnoj ishrani i i odgovarajućoj fizičkoj aktivnosti i primenjuju ih u svakodnevnom ponašanju?

- Pored sticanja znanja u okviru školskog gradiva koje se odnosi na značaj pravilne ishrane i fizičke aktivnosti na zdravlje, kao i na negativne posledice po zdravlje koje nepravilna ishrana i sedentarni način života imaju po zdravlje, veoma je važno mladima zdrave izbore učiniti lako dostupnim. Prema podacima sistematskog pregleda studija i meta analiza u svetu, najveći broj zdravstveno vaspitnih intervencija sa ciljem unapređenja dijetnih navika i fizičke aktivnosti koje su imale efekta realizuju se u obrazovnim ustanovama, dakle predškolskim ustanovama i školama, a učešće i podrška roditelja je od posebnog značaja - pojašnjava dr Jelena Gudelj Rakić.

Intervencije se, dodaje, pre svega odnose na određen ritam obroka tokom dana i redovnost, kao i zastupljenost povrća i voća u većoj meri uz ograničenje sokova, slatkiša i grickalica, kao namirnica visoke energetske, a male nutritivne vrednosti.

- Primera radi, u školskoj kuhinji ili objektu koji u samoj školi prodaje hranu ponuditi zdrave opcije, voće, povrće, ceđene sokove, ali ih učiniti i pristupačnim u pogledu cene. Uklanjanje automata koji prodaju grickalice, sokove i slatkiše takođe je jedna od efikasnih mera prema iskustvima drugih zemalja. Istovremeno, stvaranje uslova za bavljenje fizičkom aktivnošću u školi, ali i van nastave (opremljenost sala za fizičko, veći broj časova fizičkog vaspitanja tokom nedelje, mogućnost za besplatno korišćenje sportskih terena van nastave i slično) povećava učestalost bavljenja fizičkom aktivnošću - savetuje ova doktorka.

Seksualni odnosi

Kada je reč o seksualnoj aktivnosti i seksualnim odnosima, 23,6% učenika prvog razreda srednje škole je izjavilo da je stupilo u seksualne odnose (38,3% dečaka u odnosu na 9,4% devojčica).

Oni srednjoškolci koji su upražnjavali seksualne odnose u najvećem broju slučaja doživeli su prvi seksualni odnos sa 15 godina. U pogledu upotrebe različitih kontracepcijskih metoda, 26% srednjoškolaca koji su upražnjavali seksualne odnose navela je da pri poslednjem seksualnom odnosu nije koristila zaštitu u vidu prezervativa, oko dve ju je trećine koristilo (64,4%).

Škola

Kada je u pitanju odnos prema školi rezultati pokazuju da, nešto manje od polovine školaraca školu veoma ili donekle voli, a pozitivnije mišljenje o školi imaju devojčice. Istovremeno za većinu učenika školske obaveze ne predstavljaju veliko opterećenje.

Pročitajte još

KO SU "GASERI", A KO "FUŠERI" Nove skandalozne podele među decom: Jedni nose patike od 300 evra, drugi su deca čiji roditelji toliko mesečno zarade

KO JE KUL "LAJK GENERACIJI" Slušaju Jalu Brata i Bubu Korelija, vole Noleta i Baku Praseta, za sebe kažu da su lepi, jer: ŽIVELI FILTERI

Skoro polovina anketirane školske dece ima veliko poverenje u nastavnike/profesore (48,1%), dok najveće nepoverenje prema profesorima/nastavnicima imaju učenici I razreda srednjih škola. Takođe, polovina anketiranih učenika i učenica u ovom istraživanju koristi elektronski uređaj za izradu domaćih zadataka, slanje mejlova i pretraživanje interneta dva i više sati dnevno.

- Anketa kaže da svaki drugi učenik voli školu, više od polovine ima poverenja u nastavnike, i da veruju svojim nastavnicima. Ali, potom se podvlači mnogo pitanja „sa terena“ vezano, recimo, za vršnjačko nasilje koje se najčešće odigrava upravo u školama, o kome škole skoro da i ne pričaju. Nisu podržavajuće, već propagiraju rivalitet i konkurenciju - smatra Marina Paunović, psihoterapeut.

O istraživanju

Međunarodno istraživanje o ponašanju u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta je jedinstvena međunarodna studija koja se periodično, svake četvrte godine, realizuje u velikom broju zemalja Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kao i u Severnoj Americi. Studija se sprovodi još od 1983. godine.

Ovo istraživanje prvi put je, kao deo međunarodnog istraživanja, u Srbiji sprovedeno u drugom polugodištu školske 2017/2018. godine u 101 osnovnoj i srednjoj školi. Za našu zemlju, nosilac ove studije je Institut za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut”, a ukupno je anketirano 4.028 učenika petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole.