Francuska glasala protiv ustava EU

Predsednik Francuske, Žak Širak se večeras obratio građanima, priznavši poraz na ovom referendumu. On je istakao da će Francuska, uprkos ovakvog rezultata, ostati zemlja sa značajnim mestom u Evropskoj Uniji. Širak je i najavio da će u sledećih nekoliko dana doneti odluku o vladi premijera Rafarena, kojeg vide kao prvu žrtvu francuskog "ne" za Ustav EU.

Do sada je devet zemalja ratifikovalo evropski Ustav. Ishodu u Francuskoj dat je veliki značaj zbog toga što je to jedna od zemalja tvoraca unije i, zajedno sa Nemačkom, tradicionalni "motor" Unije.

Svilanović: Neophodna rasprava o budućnosti EU

Bivši ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanović smatra da se ništa strašno neće desiti ukoliko u Francuzi kažu "ne" Ustavu, jer Evropska unija funkcioniše po modelu koji je definisan sporazumom iz Nice.

Svilanović objašnjava da će neuspeh referenduma samo značiti da ne postoji novi osnov funkcionisanja Unije. Ovo je najmanje rasprava o ustavu, a najviše o budućnosti EU, kaže Svilanović: ""Razlog zbog čega je ovako velika zategnutost, pogovo u zemljama koje su kao mi, u procesu pridruživanja EU, pa i u samoj Uniji kakav će biti ishod referenduma, jeste, prvo, zbog toga što nekoliko godina, od kada se počelo mnogo ozbiljnije razgovarati o eventualnom ulasku Turske u EU, čitav niz zemalja, pa i naša, velika se rasprava otvorila u ključnim zemljama članicama EU, kakvu uniju građani zaista žele, ne samo koje će članice biti nove, koliko će se daleko Unija prostirati, da li se uopšte može razgovarati o Turskoj, Ukrajini ili ne. To je velika tema koja je otvorena na način koji je izazvao izliv nezadovoljstva građana unije, jer nisu do kraja sigurni kakav će izgled imati EU i kako će funkcionisati".

Analitičari, inače, procenjuju da je jedan od razloga naraslog evroskepticizma u Francuskoj, upravo nezadovoljstvo prošlogodišnjim naglim širenjem Unije na istok.

Svilanović navodi da je, bez obzira na ishod referenduma, Evropskoj uniji potrebna rasprava o njenoj budućnosti. To je najviše potrebno da bi se znalo o kakvoj će se uniji raditi u trenutku kada Srbija bude pred njenim vratima: "Nemam dilemu da će naša zemlja i okolne zemlje postati članice EU, ali kako će ona biti uređena, kako će funkcionisati, u kom trenutku će se to dogoditi, sada je to otvoreno pitanje i to je pitanje koje može biti odloženo negativinim ishodom referenduma. Očekujem da ako bude pozitivan odgovor, to će značiti da će se ova rasprava o budućnosti EU voditi u mirnijoj atmosferi".

Ratifikacija Ustava u svim zemljama Unije mora biti okončana u novembru 2006, zato evropski čelnici smatraju da se u međuvremenu može organizovati susret šefova država i vlada Unije, koji bi ocenili šta je uzrok što su dve ili tri zemlje odbacile Ustav, kao i to šta učiniti da novi mehanizam EU uz dopune ipak bude usaglašen i prihvaćen. Međutim, svi su saglasni da bez Francuske nema snažne i efikasne Evrope, javlja iz Brisela dopisnik Bete Dragan Blagojević.

"Gusto" i u Holandiji

U Holandiji, gde je većina takođe protiv Ustava EU, referendum se održava tri dana posle Francuske, a u Poljskoj i Danskoj je planiran u novembru. Devet evropskih država je ratifikovalo evropski dokument - poslednja je bila Nemačka, što predstavlja već 49 odsto žitelja Evrope. Ustav treba da ratifikuje svih 25 država članica EU pre oktobra 2006. godine kako bi mogao da stupi na snagu.

Ako Francuzi na referendumu kažu "ne" evropskom ustavu, to će se negativno odraziti i na ishod referenduma koji se u sredu održava u Holandiji, gde takođe preovlađuje negativan stav prema ustavu.

Prema anketi instituta Moris de Hond, 57 odsto Holanđana je protiv evropskog ustava, dok ga 43 odsto podržava. Iako referendum u Holandiji nije obavezujuć za vlasti, glavne parlamentarne grupe saopštile su da bi njegov ishod trebalo uzeti u obzir, ukoliko odziv građana bude veći od 30 odsto.